MEKDONALDS KAO INTERNET KAFE: Roditelji misle da smo na dopunskoj, a mi surfujemo! (FOTO)

Poslednjih sunčanih dana u ovoj godini zatičemo nesvakidašnju sliku u Mekdonaldsu na Terazijama.

Umesto uobičajenog ispijanja "koka-kole" i gustiranja čizburgera, brojni mališani tiskaju se ispred kompjutera kako bi dobili svoju šansu da bace pogled na onu drugu, zanimljiviju sliku virtuelne stvarnosti.

Odmah sa ulaza jasno se vidi šta je na repertoaru četiri kompjutera postavljena u odvojenoj sekciji u suterenu Mekdonaldsa - Jutjub, Fejsbuk, igrice, ali  i enciklopedijske stranice...

Niko od ovih dečaka i devojčica (uglavnom Roma), saznajemo, nema računare, te je ovo jedini način da pobegnu od surove stvarnosti i u pauzi između prodavanja novina na ulici naprave predah po svom ukusu − lišen vike i poprekih pogleda.

U surfovanju koje se katkad otegne i na celo popodne često im se pridruže i mališani koji imaju računare, ali im roditelji brane da "gube vreme ispred kompjutera". Ovo im je šansa da urade ono što im kod kuće ne dozvoljavaju. Kažu, do sada nikome od starijih nije palo na pamet da ih pita gde se zadrže posle škole. Uvek se nađe neki izgovor, a najčešći je da su na dopunskoj nastavi. Za sada im, kažu, ovo objašnjenje prolazi...

Svi do jednoga, primećujemo, imaju i  Fejsbuk naloge (iako je nekima od njih jedva 16 godina). Dvadeset i četiri časa, priznaju, na ovom mestu rađaju se onlajn-simpatije, ali i saznaje mnogo toga iz istorije, biologije, sveta filma i muzike.

- Da nema ovakvih mesta, ne bih znao ni kako se pali kompjuter - objašnjava nam 13-godišnji Zoran, koji je odmah po zauzimanju svog mesta na Gugl pretraživač uneo ime svog omiljenog fudbalera Nemanje Vidića. Nekada čekam i po pola sata na svoj red, ali sve zaboravim kada uzmem ovog miša u ruke. U subotu je najgore! Uvek otpadnem, jer me stariji i jači nekako izguraju napolje - priča uz osmeh Zoran, kojem u reč upada 12-godišnja Radmila.

- Hajde požurite, hoću da vidim šta večeras ima na programu!

- Šta će ti to kad nemaš televizor - prekida je  Zoran.

- Šta to tebe briga, hoće mi se. Požuri!

Napuštamo red i puštamo mališane da se zabave. Nije red remetiti im zabavu za koju, pored života koji vode, imaju tako malo vremena.

(Katarina Vuković)