Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Vera Kondic
Gordana Naumovic je divan i plemenit covek. Vrsan strucnjak i profesor generacijama ucenika. U svim oblastima gde je radila i radi, ostavila je zlatan trag. Rusija iz godine u godinu nagradjuje njene vrednosti i postignuca. Ali grad Beograd u kome zivi i radi, i Srbija njena domivina ne prepoznaju njene rezultate, i ne uzvracaju joj duznom paznjom za cinjenicu da ih vrhunski predstavlja gde god dobija nagrade za svoja i ostvarenja svojih ucenika i studenata. Da li bi KONACNO, gospodji Gordani Naumovic, mogli da se oduzimo tako sto bi joj dodelili stan u kome bi mogla da zivi i radi, kao covek, i u kome bi mogla dostojno da primi u posetu neke od ruskih akademika, clanova komisija koje su joj dodelile i dodeljuju nagrade za udzbenike iz ruskog jezika, filmove i slicno. Da nisam upoznala profesorku Naumovic, ne bih znala da u Srbiji postoji autor udzbenika iz stranog (ruskog) jezika stampanog u Srbiji a koji je dobio najvisa priznanja u zemlji gde se taj jezik govori. Zavod za izdavanje udzbenika treba da je ponosan na ovaj dragulj medju autorima udzbenika i ovim putem pozivam njih, Ministarstvo prosvete i druge nadlezne u Drzavi Srbiji, kao i grad Beograd, da se angazuju da nasa sugradjanka, veliki covek, dobije stan koji je odavno zasluzila. I to ne socijalni, vec kao "zasluzni gradjanin". Jer "Drzava pociva na Prosveti!
Diki
Ova prica je sramota za nase drustvo! Ja se nadam, da ce Gordana resiti stanbeno pitanje uskoro, jer uslovi u kojima zivi su nehumani!
Dimitrije
Sjajno napisan članak bez imalo pristrasnosti. A što se tiče teksta šta reči, sramna slika svakodnevice u Srbiji! Dok pojedini komentari ovde ne zaslužuju ni da se na njih normalan čovek osvrne. Verovatno i nisu iznete sve činjenice zašto nije dobila stan ili bolje reći ko ju je u tome sprečavao… Nažalost ništa novo, dovoljno je setiti se Solunaca i majora Dragutina Gavrilovića i njegove sudbine; svi znaju šta je uradio i busaju se u grudi zarad „pravog“ Srbina, a nisu upoznati niti ikoga zanima kako je sramno prošao još za vreme kraljevine, a da ne govorim pod komunistima. Dok npr. jedna Francuska NIKAD nije zaboravila svoje zaslužne građane, čak i nakon promene vlasti, već su im uručivane počasne titule, doživotne penzije, dobijali su stanove, da ne govorim i vile, kao i večno sećanje i zahvalnost svojih građana.