ČEKAMO LI DA NEKO POGINE? Javna rasveta na Ibarskoj ne radi, ugrožena bezbednost vozača! (VIDEO)

METROPOLA? Ionako oskudna, javna rasveta oko Ibarske magistrale, na izlazu iz Beograda, tačnije na početku petlje kog groblja "Orlovača", skoro uopšte ne radi. Dok u "Putevima Srbije" kao razlog navode to što pomenuta deonica nije završena, vozačima ostaje da se, kako bi sprečili nesreće, pouzdaju u iskustvo i poznavanje puta.

"Zona sumraka" na Ibarskoj magistrali počinje odmah nakon benzinske stanice "OMV" i ima dva uzroka: prvo, jedan deo puta uopšte nema javno osvetljenje, a drugo - tamo gde javne rasvete ima, pojedine bandere ne rade. Kako se vidi na video-snimku, koji je napravila ekipa Telegrafa, tokom noćne vožnje u pojedinim delovima puta jedino svetlo koje vozači imaju je refleksija, to jest odbijanje svetla farova od saobraćajne znake i stubove.

Ipak, to nije dovoljno za bezbednu vožnju, najpre zbog toga što ni sama petlja još nije dovoljno obezbeđena signalizacijom a potom zbog toga što vozači na raspolaganju imaju dve trake, iz kojih se saobraćaj "sliva" u jednu.

Loše stanje rasvete još bolje se vidi kada dolazite iz suprotnog smera, odnosno kada od groblja "Orlovača" idete ka Vidikovcu.

"PUTEVI SRBIJE": PETLJA NIJE ZAVRŠENA

Za rasvetu oko Ibarske magistrale zaduženo je preduzeće "Putevi Srbije" u kom su "na našu konstataciju da nekoliko stubnih mesta ne radi" naveli da je to "relativno uobičajena situacija kada je u pitanju ova vrsta instalacija".

- Na delu petlje "Orlovača", koja je još uvek objekat u izgradnji, postavljen je deo instalacija javnog osvetljenja koji nije u funkciji, zato što za objekat u izgradnji, po zakonu, nije dozvoljeno da se u instalacije pusti napon. Kada se budu stekli zakonski uslovi i bude obavljen tehnički prijem objekta, te će instalacije biti u funkciji - kažu u "Putevima".

U ovom preduzeću dodaju se problem "kroz proces redovnog održavanja instalacija putne mreže otklanja", te da očekuju da će u narednom periodu biti rešen.

MIRKOVIĆ: BOLJE DA OSVETLJENJA UOPŠTE NEMA NEGO OVAKO

Pomoćnik ministra saobraćaja Milutina Mrkonjića u sektoru za puteve i bezbednost saobraćaja Saša Mirković smatra da je u ovakvoj situaciji bolje i nemati osvetljenje uopšte nego da ono ovako funkcioniše.

- Prilagođavanje vozača, prilikom naglog prelaska sa osvetljene deonice na neosvetljenu, traje od 20 do 30 sekundi. Tokom tog perioda vozač ima manju sposobnost opažanja nego tokom vožnje po neosvetljenoj deonici, pa postoji veći rizik od nastanka saobraćajne nezgode. Na ovom delu puta vozači sa osvetljene deonice na kojoj postoje dve odvojene kolovozne trake prelaze na deonicu na kojoj postoji jedna kolovozna traka za dvosmerni saobraćaj. Dodatnu opasnost predstavlja to što je deonica sa jednom kolovoznom trakom neosvetljena, pa vozači prelaze na lošije uslove puta i još neosvetljene - kaže Mirković, i dodaje:

- Ovde su prisutni i pešaci, a postoji i autobusko stajalište i priključci na glavni put, i to sve na delu puta koji nije ostvetljen. Pri brzini od 50 kilometara na čas, za 20 sekundi vozilo pređe put dužine 278 metara, što znači da vozači sa umanjenim opažanjem prelaze deo puta na kome saobraćaj prelazi sa dve na jednu traku, i to upravo na deo puta na kome se pojavljuju pešaci, kao i priključci sporednih puteva na glavni put. Bolje bi rešenje bilo da nijedan deo ovog puta nije osvetljen, a ovakvo stanje je nedopustivo. Ako bismo poštovali pravila struke, tada bi cela ova deonica puta bila osvetljena.

Nezavršena petlja posebno je opasna za one koji je ne poznaju, a posebno za turiste, kako domaće, tako i one iz inostranstva. Na ovo, ali i na još jednu opasnost - traktore i poljoprivredne mašine - skreću pažnju i u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

- Noćna vožnja u takvim uslovima nije bezbedna, posebno u turističkoj sezoni, što stvara nepovoljan utisak o Srbiji u Evropi. Ibarska magistrala je jedan od najviše opterećenih putnih pravaca u Srbiji, sa pojačanim intenzitetom i gustinom saobraćaja i velikim brojem teretnih vozila i autobusa, ali i traktora i poljoprivrednih mašina - kažu u Agenciji, i dodaju:

- Nažalost, teretna vozila često nisu obeležena svetloodbojnim trakama kao što je to slučaj u mnogim zemljama, što je važan dodatni element pasivne bezbednosti. Takođe, često su prisutna vozila koja nemaju ispravnu svetlosnu signalizaciju, što je, kada se uzme u obzir neosvetljenost puta, veliki rizik za bezbednost saobraćaja.

U Agenciji napominju da Ibarska magistrala  ima više opasnih deonica i crnih tačaka gde ne postoji odgovarajuća širina bankina:

- Brojna su nepregledna ukrštanja sa sporednim putevima, pri čemu karakteristike puta omogućavaju razvijanje velikih brzina, mada su zbog prolaska kroz naselje česta ograničenja na 50 kilometara na čas. Vozači posebno treba da obrate pažnju upravo na ograničenja brzine, nepropisno preticanje, prisustvo pešaka, traktora i biciklista, posebno noću i u drugim uslovima smanjene vidljivosti.

Suma sumarum, nadležni organi Republike Srbije nisu ispunili nekoliko svojih zadataka. Najpre, u rad su zvanično 2008. godine - kada je ministar za infrastrukturu bio Milutin Mrkonjić - pustili petlju koja, kako se ispostavlja, nije sasvim dovršena. Dalje, ni pet godina kasnije niko nije našao za shodno da problem reši i rizik po bezbednost učesnika u saobraćaju smanji koliko god je to moguće.

Treće pitanje, posebno aktuelno u jeku fame oko evropskih integracija Srbije, jeste: kako jedna država, koja pledira da postane deo "evropske porodice", i kroz koju u ovom delu godine prolazi veliki broj turista na putu ka Jadranskom moru, dozvoljava sebi da joj jedan od ulaza u prestonicu izgleda onako kako danas izgleda ovaj ulaz u Beograd.

Ipak, ne treba gubiti nadu: ministri u avgustu kreću put Guče, pa možda neko reši ovaj problem zbog njih, kad već neće zbog građana.

(M. Stojanović)