KO SU LAŽNI PROSJACI U BEOGRADU: Invalidi, siromasi, monasi, zarada i do 4.000 dinara dnevno! (FOTO)

Osim ljudi "bez ruku i nogu" i majki s "bolesnom" decom, koji nam traže novac na beogradskim ulicama skoro svakodnevno, poslednjih godina u Beogradu pojavljuju se i nove vrste prosjaka "s radnim vremenom", poput lažnih siromaha ili čak monaha.

Dragana Starčević iz Odeljenja za javni red i mir Policijske uprave za Grad Beograd, za Telegraf.rs priča o tome kako nas sve "lažni" prosjaci varaju na ulicama, koliko oni na taj način zarađuju, ali i kako se beogradska policija protiv njih bori.

- Najveći broj onih koji prose nisu takozvani "lažni" prosjaci, nego se zaista radi o licima koja, zbog teške materijalne situacije i nemogućnosti da zarade novac, do njega dolaze traženjem milostinje. Naravno, određeni broj lica fingira neku bolest ili invaliditet i na taj način traži milostinju, najčešće od slučajnih prolaznika i od ljudi koji sede po kafićima. Ulaze ili izlaze u neki verski objekat ili prose na saobraćajnim raskrsnicama, gde je velika frekvencija vozila, pa je i mogućnost zarade na taj način veća - objašnjava Starčevićeva, i dodaje:

- Među njima ima dosta onih koji fingiraju invaliditet, tako što skrivaju neki ekstremitet ili glume neku bolest, pa nose lažne ortopedske proteze ili se predstavljaju kao gluvoneme osobe i nose kartone ili letke na kojima piše da im je potrebna pomoć. Dešava se, takođe, da se "maskiraju" da budu što prljaviji, sa iscepanom gardarebom kako bi izgledali što jadnije. Sve to traje za vreme njihovog "radnog vremena", a ako biste posle videli nekoga od njih, izgledao bi sasvim normalno.

Iako podvlači da su "lažni invaliditeti" najčešći oblik "varanja" slučajnih prolaznika, Starčevićeva je s nama podelila i dve pomalo neuobičajene priče s beogradskog asfalta.

- Gospođu u poodmaklim godinama smo pre nekoliko godina zatekli kako prosi ispred jednog verskog objekta. Doveli smo je u službene prostorije i u razgovoru s njom shvatili da ona redovno prima penziju, vrlo pristojnu za to vreme, da ima kuću u jednom prigradskom naselju i da živi u jednom od beogradskih hotela. Radilo se o tome da je ona, nakon smrti muža, izgubila stan u centru grada, nije htela da živi u prigradskom naselju, pa je prosila kako bi redovno mogla da plaća hotelsku sobu - kaže Starčevićeva.

LAŽNI MONAH U CENTRU BEOGRADA

Prema njenim rečima, još zanimljiviji slučaj policija PU Beograd imala je pre oko dve nedelje.

- Čovek se pre desetak godina zamonašio u jednom manastiru u unutrašnjosti Srbije. Međutim, prema našim saznanjima, on je tamo raščinjen, nakon čega je došao u Beograd. I dalje je imao svoju monašku odoru i izašao je na ulicu da prosi. Najviše je prosio po Knez Mihailovoj ulici, a imao je karton na kome je pisalo: "Pomozite bolesnom monahu." Ljudi su se sažaljevali na njega i u momentu kada smo ga mi našli, kod sebe je imao nešto manje od 5.000 dinara, što je najveća svota koju smo kod nekoga ko prosi pronašli - objašnjava Starčevićeva.

Ovog "falš" monaha prijavili su sami građani, kojima je ovakvo ponašanje "božjih ljudi" bilo neprihvatljivo.

-  Kada smo ga našli u Knez Mihailovoj, on je i dalje tvrdio da je monah. Pitali smo ga zbog čega se ne vrati u manastir u kojem je bio, ali nam je on dao nejasan odgovor, iz raznoraznih razloga. Pritom, reč je o muškarcu starom oko 37 godina, koji je sasvim radno sposoban. Međutim, eto, on kaže da je izlazio na ulicu jednom u dva ili tri dana i da za jedan dan zaradi dovoljno da živi naredna tri - kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, prosečnu "zaradu" ovih ljudi nije lako proceniti, jer ona varira od toga da li je reč o starijem ili mlađem prosjaku, zatim od mesta na kome se "radi", ali i od dužine "radnog vremena". Ipak, okvirne procene kreću se između 300 i 4.000 dinara dnevno.

PORODIČNI BIZNIS ILI "ORGANIZOVANI KRIMINAL"

Čim je o zaradi reč, nameće se priča o "organizovanom prosjačenju", odnosno navodima da iza svih prosjaka zapravo stoje njihove mnogo bogatije gazde, za koje oni rade na najudranijim tačkama u gradu. Ipak, sagovornica Telegrafa kaže da ova "javna tajna" nije baš sasvim tačna.

- Mi nismo imali slučajeve organizovanih kriminalnih grupa, koje organizuju prosjačenje na nivou Beograda. Ono što se često dešava, pa se misli da je reč o organizovanoj grupi, jeste pojava ljudi koji prose u vidu "zanata". Tu je čitava porodica uključena u prosjačenje, deca se od najranijih godina izvode na ulicu i prose zajedno sa svojim roditeljima i rođacima. Onda se dešava da ih, pošto oni obično imaju više dece, roditelji raspoređuju na određena mesta, pa se ljudima čini da je reč o organizovanim grupama. To ne možemo podvesti pod organizovanu grupu s obzirom na to da je u pitanju praktično "porodični" posao - obajšnjava Starčevićeva.

Kada policajci iz Odeljenja za javni red i mir zateknu nekoga u prosjačenju, postupak je sledeći: nakon legitimacije, lice odvode u službene prostorije na zvanični razgovor i nakon sastavljanja izjave, predaju ga sudiji za prekršaje. Kazna za kršenje člana 12 Zakona o javnom redu i miru je do 20.000 ili kazna zatvora do 30 dana.

Bez obzira na ne tako malu novčanu kaznu s jedne i veliku mogućnost "ležanja" u zatvoru s druge strane, prema podacima Dragane Starčević, Beograd je svojevrsni centar u koji prosjaci rado dolaze u potrazi za boljom zaradom.

- Dolaze iz svih gradova Srbije, vodeći se time da je ovo glavni grad, u kojem živi najveći broj ljudi, pa da će samim tim zaraditi više novca nego u svojim mestima i gradovima u kojima žive. Dešava se da neki dolaze svakog jutra, pa se popodne vraćaju, ali moram da kažem da je veliki broj onih koji dolaze ovde i po nekoliko meseci ili sezonski u nekom periodu, ili pak za vreme nekih manifestacija - kaže na kraju Starčevićeva.

(Milica Stojanović)