UPOZNAJTE BEOGRAD: Gde smo prvi put jeli ćevape? (FOTO)

Ulice Beograda danas su sasvim išarane restoranima brze hrane, i to kako internacionalnih, poput "Mekdonaldsa", "KFC" i picerija, tako i onih koji "neguju" domaću kuhinju, poput raznih pekara i ćevabdžinica. Ipak, vredi znati da je jedno od naših omiljenih jela, njegovo veličanstvo ćevap, u prestonicu stiglo pre više od 150 godina.

Ako je verovati na reč Branislavu Nušiću, postojbina ćevapa je Leskovac, odakle su preko Niša stigli i do Beograda i nekada bili karakteristika stare prestonice. Priliku da ih jedu Beograđani i njihovi gosti najpre imaju na Velikoj pijaci, u blizini Pozorišnog trga.

- Kad pođemo od "Makedonije" nekadanjom Velikom pijacom, koja je sada pretvorena u Univerzitetski park, i gde se, tačno na mestu gde je svoju tezgu imala tetka Kata, poznata zemunska piljarica, sada izdiže Dositejev spomenik, onda će prva kafana koju ćemo sresti i koju samo jedna kuća odvaja od "Makedonije" biti ona kod "Rajića". Danas je to lepo nazidana dvospratna zgrada, ranije je bila stara kućerina takođe na dva sprata. Na donjem je, kao i sada, bila kafana sa vrlo velikom tablom na kojoj je, dosta dobro, bio naslikan Tanasko Rajić na topu. Ne mogu pouzdano da tvrdim ali čini mi se čak da je ta firma bila rad jednoga od naših slikara stare generacije - zabeležio je poznati srpski književnik.

Prema njegovom svedočenju, ova kafana je čisto pijačna kafana. Tu su uvek gosti i oni što su pazarili na pijaci. Tu se okrepljuju rakijom i zemunska piljarica i Žarkovčanin ili Mokrolužanin i onaj Jevrejin sa pertlama za cipele preko kažiprsta, koje po ceo dan nudi na pijaci.

- Kafana "Rajić" znana je i po tome što su se tu prvi put počeli da kultivišu ćevapčići. Biće tako šezdesetih godina, oni su prvi put stigli iz Leskovca u Beograd i odmah se odomaćili tu, u kafani "Rajić". Kako je pijačna publika bila pouzdan njihov potrošač, ubrzo se ta industrija ćevapčića razmnožila, te se oko kafane "Rajić" pootvarao čitav niz malih čevabdžinica, koje i danas, samo kao nešto renovirane, postoje. Od ovih je najznamenitija ona Živka ćevabdžije, koja i danas postoji u suterenu zgrade u kojoj je hotel "Makedonija". Živko je svoje ćevapčiće toliko renomirao i taj posao toliko razvio da je od ćevapčića nazidao crkvu u svome rodnome mestu! - piše Nušić.

Krajem 19. veka ovaj kraj se od pijace polako transformiše u Akademski park, pa je pijaca trajno iseljena. Kafane opstaju još nekoliko decenija, ali, nažalost, razaranje koje je doneo Drugi svetski rat teško je nadoknađeno. Na mestu ove i njoj sličnih kafana danas su brojne višespratnice u čijim se prizemljima, ironije li, nalazi nekoliko lokala koji prodaju upravo brzu hranu. Sa mnogo manje duše i ukusa od starih beogradskih ćevapa.

(M. Stojanović)