TELEGRAFOV VREMEPLOV: Manikir u Beogradu 1932. godine bio je besplatan (FOTO)
Lakovi za nokte, kakve danas poznajemo, počeli su da se prave 1920. godine, a već nekoliko godina kasnije ova moda stigla je i do ondašnje Kraljevine
Iako danas mislimo da su mnoge stvari na koje smo navikli delo naše epohe, najčešće je upravo suprotno - mnogo toga postojalo je decenijama pre nas. Na primer, manikir. I to onaj pravi, salonski. Verovali ili ne, i davne 1932. godine beogradske gospođe i gospođice vodile su računa o ovako sitnim detaljima svog izlgeda.
Na fotografiji objavljenoj u listu "Politika" pre 81 godinu vidi se berberin Dimitrije Rakić, ispred svog lokala u Bulevaru kralja Aleksandra, kako pokušava da se protiv konkurencije bori niskim cenama. Očekivano, u to vreme usluge uređivanja noktiju bile su manje vrednovane od usluge nege kose.
Inače, svet se sa lakom za nokte prvi put sreo 1920. godine, a smatra se da je za ovo otkriće zaslužna Mišel Renard. Naime, ona je radila u porodičnoj firmi koja se bavila proizvodnjom boja za automobile. Vlasnici su bili Čarls Revson i hemičar Čarls Lahman. Oni su u njenoj ideji videli potencijal, ubrzo su otvorili fabriku i masovna proizvodnja je počela.
Od tridesetih godina 20. veka promenili smo nekoliko ideologija i vrednosnih sistema, ali navika žena da se neguju u salonima - teško se menja. Naravno, ona je sa godinama napredovala, pa je za mnoge postala i neka vrsta zanimanja "za sebe". Međutim, o njima nekom drugom prilikom.
(M. Stojanović)
Video: Izložba slika Vuka Vidora u Comtrade-u
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.