OZBILJAN MINUS: Hitna pomoć duguje skoro 72 miliona dinara!

Izveštaj o finansijskom poslovanju Zavoda za hitnu i medicinsku pomoć u Beogradu iz septembra prošle godine pokazao je dugovanja ove ustanove prema raznim poveriocima od čak 71.961.777 dinara!

U Izveštaju do koga smo došli piše da je najveće pojedinačno dugovanje za energente - 25.468.713 dinara, zatim za rezervne delove - 11.366.577 dinara, a za servis opreme Hitna pomoć je prema ovom izveštaju svojim poveriocima dugovala 9.563 dinara.

Nakon toga sledi dugovanje za osiguranje od 5.196.863 dinara, dok su ostale stavke za dugovanja manja i iznose u rasponu do dva miliona dinara. U Pitanju su "minusi" za rezervne delove, sanitetski materijal, gume za vozila, "Telekom", komunalne usluge, kompjuterske usluge, kancelarijski materijal i dugovanje Medicinskom fakultetu.

Inače, Ugovorom sa RFZO utvrđen je budžet za ovu ustanovu u isnosu od 941.795.000 dinara, što očigledno nije bilo dovoljno, jer je ova institucija u nekoliko navrata prošle godine dolazila u medije zbog kašnjenja zarada.

Podsetimo, zaposleni u Hitnoj pomoći tvrdili su da im nije isplaćena poslednja plata, kao i da je u tu službu primljen veći broj ljudi nego što je potrebno. Oni su zbog toga 31. decembra 2012. godine blokirali auto-put, nakon čega su se sastali sa direktorom te službe Nenadom Ivančevićem, gradskom sekretarkom za zdravstvo Verom Dražić i državnim sekretarom Ministarstva zdravlja Vladimirom Đukićem. Kao što im je i obećano, njima je isplaćena decembarska zarada.

Direktor Hitne pomoći u ostavci Nenad Ivančević navodi da je u toku prošle godine u okviru redovnih kontrola ovu instituciju šest puta kontrolisala nadležna inspekcija i da nisu pronađene nikakve nezakonitosti u njenom poslovanju.

- Poslovanje naše ustanove je transparentno i dostupno nadležnim organima. U toku 2012. godine šest puta je nadležna inspekcija dolaziola i kontrolisala naše poslovanje. Nije bilo nikakve primedbe na naš rad. Nakon događaja koji su se odigrali 31. decembra i štrajka zaposlenih, ja sam na sopstvenu inicijativu zahtevao vanrednu kontrolu našeg poslovanja i svih novčanih tokova upravo iz  razloga da se ne bi spekulisalo o zloupotrebama novca - kaže Ivančević.

On potvrđuje da dugovanja ove ustanove postoje, ali ističe da dugove imaju sve firme, kao i da su ona sastavni deo poslovanja.

- Naše poslovanje je legalno, a dugovanja smo imali i ona predstavljaju sastavni deo posla svih javnih ustanova. Važno je da normalno funkcionišemo, da nam račun nije nijednom bio blokiran i da nas nijedan poverilac nije tužio. Deo dugovanja smo smanjili, a nakon novog ugovora sa RFZZO, nadam se da će veći deo njih biti izmiren. Kod nas postoji jasno utvrđena kontrola troškova i svakom dinaru se zna namena - kaže Ivančević.

(I. M.)