Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Goran
Koliko je ljudima iz struke poznato, na prostoru trga Slavija, uz blagoslov značajnih institucija kao što je Srpska Pravoslavna Crkva, još pre 2004. godine bila je predviđena izgradnja spomenika posvećenom 200-godišnjici novije državnosti Srbije, kao i sanitarno izmeštanje grobnog mesta Dimitrija Tucovića u Aleju velikana, na za to predviđeno civilizacijsko mesto. Zašto se ovim novim konkursom, iz građanima nepoznatog razloga, odustalo od toga? U središtu ovog izuzetno značajnog gradskog trga, koji punktualno povezuje nacionalne veličine Kneza Mihaila (Trg Republike), Kneza Miloša (Trg Terazije) i Karađorđa (plato ispred Hrama Sv. Save), obavezno treba da se nalazi najviše nacionalno obeležje - Spomenik novijoj državnosti Srbije. On bi, kao takav, bio simbolička spona koja, napokon, pomirila “dve Srbije” (Obrenoviće i Karađorđeviće) i na tako prometnoj raskrsnici bila svetionik buduće nacionalne sloge. Međutim, građani su još jednom platili hir bahate “gradske oligarhije”, koja je organizovala ovaj uzaludan i, u današnjoj ekonomskoj krizi, potpuno nepotreban konkurs. Rešenja koja su izabrana su krajnje trivijalna i besmislena. Ogromne zapremine vode u podzemnim akvarijumima pod Slavijom, uz rizik havarije i strmog nagiba ka najvažnijim državnim institucijama Nemanjine ulice je nerazumno, opasno i skupo. Podrhtavanje tla izazvanog prometnim nadzemnim saobraćajem, kao i pokretno opterećenje u znatnoj meri obesmišljavaju ovu nepromišljenu zamisao. Ideje da se na sred Slavije nalaze razni vodoskoci u dinamičnim fontanama, na najprometnijoj raskrsnici Beograda, gde je bezbednost (već dinamičnog) saobraćaja značajno ugrožena, su, u krajnjoj liniji, veoma opasne. Vidiljivost i preglednost saobraćaja na Slaviji ne sme ničim biti ugrožena, a naročito ne nekakvim “dinamičnim svetlosnim i igrajućim formama”. Šetališta i sportsko-rekreativni sadržaji iznad i/ili ispod najzagađenije raskrsnice u Beogradu su neprimereni, nerazumni i, za sad, utopistički neostvarivi. Od toliko zelenih gradskih mesta na kojima su u prethodnim godinama nikli super i mega-marketi, došli smo do zamisli da se ispod najprometnijih i najzagađenijih raskrsnica obrazuju mesta za “zdravu” rekreaciju? Odavno je poznato da je vežbanje zdravo samo ako se obavlja u vazdušno-čistim sredinama, a ne u ugljo-monoksidnim komorama.
Nenad
Bravo, izmisljajte jos malo, izmuzite sav novac iz unutrasnjosti zemlje, kako bi vas Beograd bio lepsi. A ostali gradovi izgledaju kao selendre. Nije ni cudo zasto Vojvodina hoce da se odvoji.