METROPOLA: Slavija dobija fontanu i podzemne prolaze (FOTO)

  • 3

Prema idejnim rešenjima pristiglim na konkurs za rekonstrukciju Trga Slavija, ovaj deo bi uskoro mogao da dobije fontanu ali i podzemne prolaze za pešake.

Agencija za investicije i stanovanje je konkurs za izradu urbanističko-arhitektonskog rešenja uređenja neposredne zone Trga Slavija sa fontanom u Beogradu raspisala u novembru, a do kraja decembra pred žiri je stiglo oko 70 radova. Četiri rada su nagrađena i dva otkupljena a, kako je objasnio predsednik žirija, gradski arhitekta Dejan Vasović, delovi ovih ideja biće "utkani" u konačni projekat.

- Ovo je bio konkurs za ideje, tako da se nije ni tražio jedinstven odgovor, jedno rešenje. Konkurs je bio anketni, tako da se radovi mogu koristiti u celini ili delovima. Dalji postupak na primeni ideja iz nagrađenih i otkupljenih radova sprovešće Agencija za investicije, uz konsultacije sa autorima - rekao je Vasović za dnevni list "Blic".

Mladi arhitekti su za izgled nove fontane predložili nekoliko rešenja: višespratna, iznad u obliku prstena a ispod ponirućih splavova, cilindrična rešetkasta konstrukcija, koja bi ujedno bila i skulptura i fontana sa raskošnim zelenilom, vodeno ogledalo ili svetlosna fontana, od stotinu svetlosnih štapova koji bi rotirali oko svoje ose.

Međutim, postavljanje fontane u centralnom delu Trga dovešće do izmeštanja zemnih ostataka Dimitrija Tucovića. Ostaci će biti preselji u Aleju velikana, a spomenik ostaje na Slaviji, ali će biti premešten, najverovatnije ispred zgrade Narodne banke.

Prema rečima gradskog arhitekte, cilj rekonstrukcije nije samo estetski lepši izgled Trga, već i prohodniji saobraćaj, kao i bezbednost pešaka.

- Rasterećeniji saobraćaj ćemo postići odvajanjem tramvajskog i trolejbuskog kretanja od automobilskih traka, a pešaci će kroz podzemne prolaze, poput onih na Terazijama, svakako biti bezbedniji - rekao je Vasović.

(M. S. / Izvor: Blic)

Video: RHMZ upozorava na olujne udare vetra, zahlađenje i sneg

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Goran

    5. januar 2013 | 11:49

    Koliko je ljudima iz struke poznato, na prostoru trga Slavija, uz blagoslov značajnih institucija kao što je Srpska Pravoslavna Crkva, još pre 2004. godine bila je predviđena izgradnja spomenika posvećenom 200-godišnjici novije državnosti Srbije, kao i sanitarno izmeštanje grobnog mesta Dimitrija Tucovića u Aleju velikana, na za to predviđeno civilizacijsko mesto. Zašto se ovim novim konkursom, iz građanima nepoznatog razloga, odustalo od toga? U središtu ovog izuzetno značajnog gradskog trga, koji punktualno povezuje nacionalne veličine Kneza Mihaila (Trg Republike), Kneza Miloša (Trg Terazije) i Karađorđa (plato ispred Hrama Sv. Save), obavezno treba da se nalazi najviše nacionalno obeležje - Spomenik novijoj državnosti Srbije. On bi, kao takav, bio simbolička spona koja, napokon, pomirila “dve Srbije” (Obrenoviće i Karađorđeviće) i na tako prometnoj raskrsnici bila svetionik buduće nacionalne sloge. Međutim, građani su još jednom platili hir bahate “gradske oligarhije”, koja je organizovala ovaj uzaludan i, u današnjoj ekonomskoj krizi, potpuno nepotreban konkurs. Rešenja koja su izabrana su krajnje trivijalna i besmislena. Ogromne zapremine vode u podzemnim akvarijumima pod Slavijom, uz rizik havarije i strmog nagiba ka najvažnijim državnim institucijama Nemanjine ulice je nerazumno, opasno i skupo. Podrhtavanje tla izazvanog prometnim nadzemnim saobraćajem, kao i pokretno opterećenje u znatnoj meri obesmišljavaju ovu nepromišljenu zamisao. Ideje da se na sred Slavije nalaze razni vodoskoci u dinamičnim fontanama, na najprometnijoj raskrsnici Beograda, gde je bezbednost (već dinamičnog) saobraćaja značajno ugrožena, su, u krajnjoj liniji, veoma opasne. Vidiljivost i preglednost saobraćaja na Slaviji ne sme ničim biti ugrožena, a naročito ne nekakvim “dinamičnim svetlosnim i igrajućim formama”. Šetališta i sportsko-rekreativni sadržaji iznad i/ili ispod najzagađenije raskrsnice u Beogradu su neprimereni, nerazumni i, za sad, utopistički neostvarivi. Od toliko zelenih gradskih mesta na kojima su u prethodnim godinama nikli super i mega-marketi, došli smo do zamisli da se ispod najprometnijih i najzagađenijih raskrsnica obrazuju mesta za “zdravu” rekreaciju? Odavno je poznato da je vežbanje zdravo samo ako se obavlja u vazdušno-čistim sredinama, a ne u ugljo-monoksidnim komorama.

  • Nenad

    3. januar 2013 | 16:23

    Bravo, izmisljajte jos malo, izmuzite sav novac iz unutrasnjosti zemlje, kako bi vas Beograd bio lepsi. A ostali gradovi izgledaju kao selendre. Nije ni cudo zasto Vojvodina hoce da se odvoji.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA