SRPSKA PRETEČA FEJSBUKA: Kako su se upoznavali i muvali naši roditelji! (FOTO)

Pre pojave interneta, pre lajkovanja, pokovanja, cimanja i sličnih "muvatorskih" fazona način da se dvoje smuvaju bio je samo "licem u lice"... na poslelima, prelima, šetalištima i parkovima, kasnije bulevarima. A onde se 1982. godine pojavila agencija "Fortuna" , preko koje su naši matorci, mnogo pre fejsbuka mogli da se upoznaju, smuvaju i na kraju venčaju. Za razliku od drugih sličnih "muvališta" Fortuna je preživela i dan danas, u eri mnogo bržih načina komunikacija i dalje radi na spajanju "srodnih duša" i "usamljenih srca".

Preporučujemo

Internet pruža širok opseg  sajtova za upoznavanje i društvenih mreža na kojima možete naći nekog ko bi vam odgovarao. Uprkos tome, mnogi ipak pribegavaju oprobanom, pomalo zastarelom, načinu i svoju "srodnu dušu" traže u agencijama za bračno posredovanje.

Telegraf.rs je posetio najstariju agenciju u Srbiji i tamo smo saznali u kom periodu godine su ljudi najusamljeniji, ali i čuli priče o predrasudama i stidu zbog kojeg bivši članovi ni nakon osnivanja porodice vlasnicama ne žele da se jave na ulici.

- Jel ima nešto za mene, jel se neko javljao - stidljivo je upitao visok, krupan mladić, čekajući strpljivo ispred kancelarije iz koje je tek izašla oniža devojka u 30-im noseći prijavu sa sobom. Užurbano je izašla, kao da ne želi da je niko vidi. Dok mu je naša sagovornica Nada Jovičić, inače jedna od osnivača agencije, ljubazno odgovarala da "još nemaju ništa za njega" vidno razočaran napustio je prostoriju.

Ulazimo u kancelariju, telefoni neprestano zvone, saznajemo da je za vreme praznika i nakon njih uvek gužva u agenciji.

SINDROM PRAZNIČNE USAMLJENOSTI

- Sad nam je baš gužva, to je sindrom praznične usamljenosti. Pred Novu godinu, kao i posle praznika se sumiraju neki životni rezultati i tada se posebno traži bliskost osobe koja ima vrednost za nas, osobe sa kojom želimo da završimo jedan i uđemo u novi životni period – priča Jovičić po zanimanju psiholog koja je zajedno sa svojom koleginicom Ljiljanom Lepšanović sociologom davne 1982.godine osnovala agenciju "Fortuna".

Za 32 godina rada, kroz ovu agenciju je prošlo preko 70.000 ljudi, a preko 6.500 njih je na ovaj način našlo odgovarajuću osobu. Međutim, statistika nije prava, jer kad upoznaju pravu osobu mnogi od njih se nikad ne jave, čak ni na ulici, i to je posledica predrasuda u našem narodu. 

- Za sve ove godine ljudi mi se po nekad jave, ali sa distance, većina njih ne želi da prizna da su se upoznali preko agencije. Do sada smo bile samo na tri venčanja, a na jednom nam je mlada čak prišla i rekla da ne kažemo odakle smo, jer niko ne zna kako su se oni zaista upoznali - kaže Jovičić i dodaje da, ipak, nisu svi stidljivi i da im se desetak parova javlja i obaveštava ih o svom životu, čime iskazuje svoju zahvalnost za sve što su za njih učinili.

MLADIĆI SU USAMLJENIJI

Jovičić navodi da naši ljudi jako teško priznaju da im je potrebna pomoć da reše ovaj problem. Za svaki problem tražimo rešenje, ali za emocije ne. Uprkos internetu i mnoštvu sajtova  na kojima možete upoznati partnera i dalje postoji veliki broj mladih koji dolaze u agenciju.

- Ranije smo imali 6.000 članova, dok sada imamo između 800- 1000 njih. To su ljudi između 30 - 55 godina, uglavnom iz Beograda, mada ih ima iz Novog Sada i ostalih gradova, kao i jedan broj iz inostranstva - navodi naša sagovornica i dodaje da usamljenost uglavnom muči više mladiće, nego devojke.

Naša sagovornica ističe da nema pravila i vremenskog ograničenja u traženju partnera, odnosno partnerke. Članarina, konkretno ove agencije, "pokriva" takozvanih šest ciljanih poznanstava, odnosno šest osoba koje su im slične po svim osobinama koje oni navedu u svojim opisima.

- Nema pravila. Neko može upoznatu ljubav svog života na prvom sastanku, a ima i onih kojima je potrebno vreme. Niko to ne može da predvidi unapred. Mi im kažemo da smo samo jedan od načina da ljudi koji su sami i usamljeni  sretnu i upoznaju nove osobe koje ne bi sreli nikako drugačije, a koje su isto tako same i ne žele da budu same – ističe Jovičić.

GODINU DANA DO “PARTNERA SNOVA”

Faktor sreće ovde je veoma bitan, ali ne treba gubiti nadu ni nakon nekoliko odbijanja. Međutim, u tim situacijama ljudi se zatvore u sebe i krive se, ali tada je bitno objasniti  im da je to proces za koji je nekad potrebno vreme.

Procenjuje se da je na ovaj način potrebno godinu dana da pronađete "partnera snova".

Kandidati uglavnom nisu zahtevni, vrlo je malo bilo onih nerealnih i neobičnih. A kao jedan od interesantnijih naša sagovornica izdvaja slučaj gospodina koji je tražio ženu sa nebesko plavim očima.

- Imali smo slučaj čoveka koji je to tražio ženu sa nebesko plavim očima, plavušu, bez dece. Mi smo mu predlagali plavuše sa plavim očima, a on bi samo pogledao sliku i rekao nisu to te oči! I tako smo čak došli i u konflikt, jer smo mu rekli da ne možemo da znamo kakvu boju očiju je on zamislio. I onda je on upoznao osobu koja je niska, crnka, crnih očiju, buckasta, razvedena, sa troje dece. Oni su bili u odličnoj vezi nekih 6-7 godina - priča Jovičić i dodaje da je to još jedan dokaz da nema pravila u traženju partnera.

Tu je i primer devojke koja ni po koju cenu nije želela osobu iz inostranstva, a upoznala je čoveka koji je zbog posla morao da se preseli u Australiju. Venčali su se, ona je ostavila sve i otišla sa njim. Međutim, nikad nisu priznali gde su se upoznali.

BEOGRAĐANI NAJRAZMAŽENIJI

Vremena se menjaju, kao i ljudi. Nekada su svi bili opušteniji, spontaniji, raspoloženi za svaku vrstu komunikacije i poznanstva.

- Ranije ljudi nisu imali neka preterana očekivanja. Dok danas svi previše očekuju u vezi partnera, jer smatraju da zaslužuju više nego što vrede. To je odlika današnjeg vremena. Ljudi su s jedne strane zatvoreni, a sa druge strašno egocentrični, narcisoidni i sami sebe sputavaju time, nema spontanosti  u komunikaciji - ističe Jovičić.

Agencija organizuje i druženja članova, kao i svih usamljenih, potrebno je samo da ste punoletni i bračno slobodni, da biste prisustvovali ovakvim zabavama. Međutim, ljudi su sve bezvoljniji i najobičnija kiša može da im pokvari planove.

- Beograđani uvek imaju izgovor ili je hladno, ili pada kiša, ili je mnogo toplo… To ranije nije postojalo. Ako je želimo da se družimo nema veze da li pada kiša ili ne. Ljudi su postali isuviše zahtevni u svemu – ističe psiholog i dodaje da su u Beograđani najusamljeniji.

DEVOJKE  IZ VIŠEG STALEŽA NAJUSAMLJENIJE

Po statistici ove agencije možemo zaključiti velika većina devojaka koje traže svog životnog saputnika su fakultetski obrazovana i dobro situirane. One imaju stanove i dobra primanja i traže muškarca koji može da im parira. Nemaju prevelike zahteve, ali žele muškarca sličnog njima i naravno nekog da ih štiti. S druge stane momci su u 70 odsto slučajeva sa srednjom školom i nižeg statusa. Tu nastaje problem koji nije lako rešiti i koji prolongira pronalaženje partnera.

(M. Radović)