U CARSTVU POKERA: Telegraf u beogradskim ilegalnim kockarnicama! (VIDEO)

Kuća u ne toliko prometnoj ulici na Vračaru ne ističe se na prvi pogled u odnosu na druge. Tačnije, ne odudara od okruženja običnom prolazniku, ali uski krug ljudi je lako prepoznaje jer svakodnevno ovde dolazi da igra poker. Ilegalno.

Nije mi poznato da li su tu nekad dolazili i srpski fudbaleri Vladimir Stojković, Dragan Mrđa i Dragan Bogavac koje su, prema pisanju nekih medija, razbojnici navodno opljačkali upravo prilikom igranja ilegalnog pokera, ali sam na osnovu preporuke, putem SMS-a, zakazao svoj dolazak na partiju Texas Hold'ema.

Zvonim na interfon, čekajući da me domaćin nakon pogleda na sigurnosnu kameru pusti unutra.

- Ćao, da li si rezervisao? - pita me po ulasku ljubazna devojka dvadesetih godina, objašnjavajući da je turnir već počeo, ali da se uskoro otvaraju stolovi za "cash game".

I zaista, u prostoriji u kojoj se oseća duvanski dim zatičem profesionalne stolove za poker na kojima krupijei, među njima i dame, uveliko donose (ne)sreću igračima.

- Rezervisao sam i došao upravo da se okušamo u igri za novac - odgovaram kratko.

Ako se zna da je "kuća" uvek na dobitku, ne čudi zašto postoje klubovi za poker mimo kockarnica koje poseduju licencu. Naime, organizator turnira od plaćanja učešća i "re buy" (plaćanje novih čipova kada ostanete bez istih u prvih sat vremena igranja) uzima procenat iz tako prikupljenog nagradnog fonda, dok u "cash game" krupije od svakog "pota" (ukupnog uloga u jednoj "ruci") odvaja deo dobitka sa strane.

Prilazim momcima koji takođe čekaju otvaranje stolova za "cash game".

- Ispali smo sa turnira gde je ulaz bio hiljadu dinara, pa ćemo sada pokušati nešto para da vratimo ovde - počinje priču mladić kasnih dvadesetih godina.

- Ja igram često ovde, kao i u klubu na Zvezdari i Novom Beogradu. Ma, ima ih svuda po gradu. Osim što volim ovu igru, zanimljivo mi je i zbog toga što često sretnem i poznate sportiste, pevače, pa i glumce. Ali, tu ako nemaš kod sebe nekoliko hiljada evra bolje da ne dolaziš – priča on.

Iako poker igra i onlajn, kaže da više voli uživo jer, prema njegovim rečima, karte "realnije" izlaze.

- Znaš brate, sigurno i profi krupije može da podeli karte koje želi, ali se iz mog dosadašnjeg iskustva to svodi na to da dobre karte dobije više njih, pa se onda "pokolju" sa ulozima i kuća trlja ruke uzimajući procenat, ali i zbog dokupljivanja onog ko izgubi ruku - kaže ovaj pokeraš.

On, međutim, tvrdi i da je bio svedok kad je u jednom od klubova ušla policija i počela igračima da razbacuje čipove.

- Ma, cirkus je bio! Vlasnik ih ubeđuje da je to samo klub ljubitelja pokera, da se ne igra za pravi novac, ali nisu ni oni mutavi. Krenuli da razbacuju čipove ljudima po stolu, pa ti sad razaznaj koji su tvoji. Kad su otišli bio je problem da se raspodele čipovi, pogotovo što je reč o novcu. Neki su čak trpali čipove po džepovima - priča kroz smeh ovaj mladić.

Već je 21 čas i konačno nas krupijei pozivaju da zauzmemo mesta. Dva stola rezervisana su za Texas Hold'em, a jedan za Omahu.

Momci sa kojima sam pričao odlaze na sto sa većim ulozima, dok sam ja, imajući u vidu skromne novinarske plate u Srbiji, ipak izabrao onaj sa blajndovima 50 i 100 dinara (blind - obavezan uloge pre podele karata) i gde mesto za stolom košta od 3.000 do 10.000 dinara.

Uz mene tu su, između ostalih, dva golobrada, tek punoletna momka, čovek koga oslovljavaju sa profesor (kasnije saznajem da je zaista profesor beogradskog univerziteta), ali lepuškasta crvenokosa devojka dugih prstiju.

Ulaz se plaća dinarima i evrima (krupije ti obračuna po zvaničnom kursu), a u tom trenutku među stolovima su se rastrčale dve devojke.

- Možes da platiš i čipovima ako nemaš sitno - kaže mi zgodna plavušica nakon što mi je donela piće.

U iščekivanju podele prve ruke, crvenokosa devojka s moje desne strane hvalila se, očigledno poznaniku sa ovakvih okupljanja, da je prošle nedelje osvojila turnir.

- E, za "ladies night" sam osvojila prvo mesto. Bilo je devet devojaka i još po koji muškarac. A posle sa drugaricama otišla u grad i potrošila skoro ceo dobitak – priča ona smejući se.

I konačno kreće. Iako mi nije prvi put da sedam za poker sto, srce počinje ubrzano da mi lupa u trenutku kad dobijam prve karte. Puca te adrenalin, a treba da ostaneš staložen. U tome je jedna od čari ove igre.

U početku nemam sreće sa kartama, a i one blajndove i rejzove (podizanje uloga) koje sam platio nisu pratile dobre karte na flopu (prve tri karte koje deli krupije nakon ulaska u "ruku").

Za samo dva sata jedan od igrača je iz svoje torbice izvadio već tri stotke u evrima, dok je drugi u jednom trenutku zamolio da mu se sačuva mesto dok ne ode do obližnjeg bankomata da podigne još novca.

- Mislio sam da, za razliku od kockarnica, ovde dolaze oni koji znaju da igraju Hold'em, a ne kockari – ustaje od stola iznerviran momak jer ga je jedan od igrača platio sa slabim kartama, ali imao sreće da mu poslednja karta bude baš ona koja mu i treba za dobitak.

Posle nekog vremena muškarca menja dama krupije, kao što se povremeno menjaju i špilovi karata. I jedno i drugo da ne bi bilo sumnje u regularnost partije. Nakon svake "jače ruke" obavezno sledi i čašćavanje dilera od strane srećnog dobitnika.

Uz sto se okupljaju potencijalni igrači, ali i oni kojima je zanimljivo da prate igru. Kako jedan od igrača odustane usled gubitka novca ili pak želeći isplatu, odmah se nađe neko ko zauzme njegovo mesto. I tako do duboko u noć.

A kad smo i zagazili u novi dan konačno se i meni sreća osmehnula. Sa kartama kec-kralj (AK), poznatim kao Ana Kurnjikova jer "lepo izgledaju, ali retko pobeđuje" (što je važilo i za nekadašnju teniserku), platim rejz, a već tri sledeće karte stvoriše mi kentu. Nije bilo razloga da ne platim zatim "all in" (sve čipove koje imam) igraču koji je imao najjaču ruku na startu (par kečeva) i time dupliram svoj saldo novca.

Nakon toga karte me nisu služile, te je u dva ujutru bilo vreme da ustanem od stola i naplatim čipove koji su mi preostali. Ali ni tada stolica ne ostaje prazna, već na nju seda neko ko će verovatno uskoro od ljubaznih devojaka umesto pića zahtevati jutarnju kafu.

Kažu Beograd živi noću. U kockarnicama sigurno.

(E. T. / Foto: wikipedia.org)