DEČJA RADOST: Kupite gvozdene sanke čak i ako nemate dovoljno novca (FOTO)

Majstor Dragan Mladenović, u najstarijoj gvožđarskoj radnji u Beogradu, koja postoji od 1922. godine, osim ograda, stolica i kreveta, pravi i sjajne sanke kako bi najmlađima ulepšao dane na snegu. Za 44 godine rada, napravio je nekoliko hiljada saonica, od kojih su jedne stigle čak i do Toronta.

Ekipu Telegrafa majstor Dragan sačekao je u maloj radionici, prepunoj komada gvožđa, alata, novih komada nameštaja, ali i sanki - za malu i "veliku" decu. Iako majstor ni sam ne zna koliko dana provede u radu sa samo jednim sankama, kaže da ih pravi s ljubavlju prema deci i sa željom da traju što duže, pa da ih svaka generacija pokloni narednoj.

Ovaj majstor, čijim je gvožđem "okovan" ceo Vračar, kao i mnoge važne ustanove u gradu, sanke pravi 35 godina. Osim što je usavršio zanat, za to vreme je, kako sam kaže, naučio da procenjuje i ljude. Zbog toga nije problem da ljubazna baka i mama dobiju sanke za dete čak i ako nisu ponele dovoljno novca.

- Dogodilo se to sada, kada je počeo sneg. Veče je bilo i žena je prolazila sa detetom pored radnje, a sneg je toliko divno napadao, taman za sankanje. Htela je da mu kupi sanke, ali nije imala dovoljno para. Rekla mi je: "Trebaju mi sanke, ali imam samo 1.000 dinara kod sebe." Pošto su sanke 3.000 dinara, ja sam joj rekao da mi da 1.000 i da nosi sanke, a da će ostalo doneti sutra ili kad bude imala. Ja idem logikom da ako je neko razuman, on neće staviti dete na sanke koje nije platio ili ne misli da ih plati. Ona mi je delovala razumno i bio sam u pravu. Sutra rano ujutru je donela ostatak novca. Još mi se pohvalila da se do pola dva ujutru sankala sa detetom. Srce mi je bilo puno - ispričao je majstor Dragan za Telegraf.

Njegove sanke postale su toliko čuvene da su jedne čak "otputovale" za Kanadu.

- Došla je žena jednog dana, kupila sanke i rekla mi: "Majstore, ove sanke idu mojoj ćerki u Toronto." Bio sam veoma ponosan - kaže nam majstor.

Osim sanki, ovaj majstor, koji je u zanatu od svoje 16 godine i koji je svoje umeće preneo na sina i unuka, u ušuškanoj radionici na Vračaru pravi i ograde, stolice, stolove, ramove za ogledala, ali i sigurnosna vrata.

- Prilagođavao sam se vremenu. U vreme SFRJ, kada je bilo više posla, bile su popularne vikendice. Za njih sam radio žaluzine: da ima vazduha u prostoriji, a da niko ne može da obije - priča nam majstor Dragan sa setom u očima, i nastavlja:

- Posle su se vremena promenila, ljudi više nisu održavali vikendice, ali je sve više rastao problem sa obijanjem stanova. Tada sam počeo da pravim sigurnosna vrata, mislim da sam bio prvi na ovim prostorima. Posle su se pojavila neka vrata iz Kine, Rumunije, koja su bila manje kvalitetna, ali je narod imao takav standard. Danas pravim čiviluke, stolice, stolove, ogledala, čak i krevete. Sve je to od punog gvožđa i napravljeno je da traje zauvek.

Jednu od svojih garnitura, koje je radio za važnu državnu instituciju, slučajno je video i u promotivnom spotu jednog od predsedničkih kandidata na majskim izborima.

- To je mnogo lep osećaj kada nešto što se napravili vidite onako slučajno. Kao da sam sreo jako, jako dragog prijatelja koga odavno nisam video. Toliko sam se obradovao - rekao nam je majstor.

Nakon što nas je lepo ugostio i dao nam da se ugrejemo u njegovoj toploj radionici, ostavili smo majstora Dragana da pravi nove sanke za beogradske mališane, a mi smo nastavili naš put neočišćenim beogradskim ulicama.

(M. S.)