PRIHVATILIŠTE: Ostavljaju roditelje pred vratima, tu su i vlasnici vila na Dedinju o kojima nema ko da brine!

BESKUĆNIKA U SRBIJI SVE VIŠE! Sa dolaskom ledenih dana, beogradsko Prihvatilište za odrasle u Kumodraškoj ulici napunilo se kao šibica!

Spas od hladnoće u Prihvatilištu su pronašli brojni beskućnici, koje su sneg i led primorali da potraže utočište u ovoj ustanovi. "Debeli" minus na beogradskim ulicama zamenili su toplim radijatorima, a čak i oni koji spavaju po hodnicima i trpezarijama kažu da je sve bolje od "zaleđenih trotoara".

Pored beskućnika, korisnici su uglavnom materijalno neobezbeđeni, duševno oboleli, ljudi sa problemima u porodici, starosti od 40 do 60 godina i većinom su muškarci, objašnjava Prvoslav Nikolić, direktor Prihvatilišta.

- Do 90-ih godina u "Prihvatilištu za odrasle" maksimalno je bilo 25 ljudi i tada smo na to gledali kao na vanredno stanje. Po ljude koje dovede policija ili Hitna pomoć dolazila je porodica, rođaci, prijatelji, pa čak i komšije, i to u roku od najviše nekoliko sati. Danas deca dovode roditelje i ostavljaju ih ispred vrata. Kriza je velika, ljudi nemaju para ni za svoju decu, a zbog takvih uslova došlo je i do velikog otuđenja u našim porodicama, roditelji više nisu neko na koga se gleda sa pažnjom i poštovanjem - kaže Nikolić.

Prihvatilište je osnovano 1973. godine i najstarija je institucija ovog tipa u regionu.  Svega 50 zaposlenih, među kojima su psiholozi, socijalni radnici, defektolozi, medicinske setre, negovateljice, zatim radnici u kuhinji, spremačice, vozači, administrativni radnici, nastoje da pruže adekvatnu pomoć za 400 korisnika koliko ih se tu zatekne u hladnim zimskim danima.

- Mi smo u oblasti socijalne zaštite ono što je telefonski broj 94 u slučaju zdravlja ili 92 u slučaju javnog reda i mira. Radimo 24 sata, na raspolaganju smo svim licima koja dolaze bez prethodne najave, ovde ih upućuju centri za socijalni rad, policija, zdravstvene ustanove - naglašava Nikolić.

U Prihvatilište najčešće dolaze bez ikakvih dokumenta, a često ne znaju ni sopstveno ime.

- U toku rada dolazimo do podataka o identitetu, konsultujući i policiju, bolnice, mada taj proces može trajati jako dugo. Skoro smo imali ženu kojoj smo identitet utvrđivali punih devet godina. Obično pomislite da je reč o prognanom ili izbeglom licu sa teritorije neke od bivših jugoslovenskih repubika, a na kraju se ispostavi da je žena iz Brusa u Srbiji. Ljudi pogrešno misle da u ustanovu dolaze samo oni koji su gotovo ceo životni vek proveli na ulici. Radim u Prihvatilištu od njegovog osnivanja, i ovde su boravili intelektualci, bivše diplomate, glumci, direktori, ljudi koji imaju vile na Dedinju, ali nema ko da brine o njima - kaže direktor ustanove.

Između korisnika nema većih problema, osim sitnih čarki i nesuglasica, a obavezno je poštovanje kućnog reda i disciplina.

- U letnjem periodu nije problem otpustiti nekog, ali kad je napolju zima, nemamo srca da nekog izbacimo na ulicu. Često se nadaju da ako ih otpustimo odavde da će dobiti veću socijalnu pomoć. Ovde imaju hranu, mogućnost konsultacija sa psihologom, pravnikom, socijalnu zaštitu, lekove i usluge lekara opšte prakse, šah, TV, novine. Pokušavali smo sa radionicama koje bi im pomogle da se obuče za neki posao, ali nisu bili zainteresovani. Nemaju radne navike, ali ima mlađih koji se trude, rade na gradilištima i fizičke poslove - ističe Nikolić.

U ustanovi mogu da ostanu do šest meseci, no zbog produbljivanja krize uvedena je mogućnost dužeg boravka. Iz godine u godinu u ovoj ustanovi je sve više korisnika, a kapacitet je ostao isti - 104 mesta.

- Mi smo ustanova u okviru Grada Beograda i nemamo problem sa finansijama, kompanije nam rado izlaze u susret, a i naši bogati preduzetnici redovno doniraju novac. Gorući problem je kapacitet, jer je jako teško pružiti adekvatnu medicinsku pomoć kada osoba leži na dušeku. Imamo i 40 potpuno nepokretnih korisnika. Zbog smanjenog kapaciteta vaška je ovde domaća životinja - objašnjava direktor Prihvatilišta.

Rad sa psiholozima i sociolozima, ali i humani ljudi mnogima su pomogli  da pronađu novi životni put i da se osamostale.

- Skoro je jedna žena iz Austrije dala donaciju za jednog beskućnika kako bi počeo samostalni život. Pomogli smo mu da izgradi kuću, i on je sada jako zahvalan. Mnogi koji su odavde izašli i sada vode normalan život često nas posećuju i svi su jako zahvalni - kaže Nikolić.

Naučio sam gde grešim i jedva čekam da počnem normalan život

Ivan (32), TV mehaničar,  korisnik je usluga Prihvatilišta već dve godine. U zatvoru je proveo oko tri godine zbog teške krađe, ali sada kaže da je "krajnje vreme da započne novi život".

- Radio sam u EPS-u nekoliko godina, a onda sam napravio teško krivično delo, zbog čega me je porodica napustila. Shvatio sam da sam bio na pogrešnom putu i sada nastojim da počnem normalan život. U Prihvatilištu imam svu potrebnu negu, jedino bih voleo da nam je kuhinja bolja, odnosno da imaju malo više voća. Porodica mi ne dolazi u posetu, ali sam sam kriv – kaže on.

U Prihvatilištu ima i ljudi koji su radili u državnim firmama, ali su nakon proglašenja "tehnološkim viškom" morali da potraže pomoć.

Dušan (45) dvadeset godina bio je radnik u "Zmaju", a onda je izgubio posao.

- Porodica nema sredstava da me izdržava, a ja sam ne mogu da plaćam račune, sve je manje i posla za fizikalisanje. U početku su me pomagali rođaci, mesec-dva, da stanem na noge, ali ni ja ne mogu da dozvolim da im budem na teretu – kaže on.

Naredne godine, Prihvatilište za odrasle proslaviće 40 godina postojanja, a tada će biti izmešteno na drugu adresu. Zahvaljujući angažovanju Grada Beograda kapaciteti će biti uvećani za još 100 mesta.

(Lj. V. / Foto: Marko Todorović)