Svi su gledali u crnu damu, vitku i ponosnu, a oko nje ruina: Da li je moguće da je ovo Beograd 1974. godine?

Beograd je sada ruina. Betoniran, raskopan, devastiran i pun ćacia.

I danas je takav, zasto se vraćati u 1974-u

Da li ste realni da toliko volite grad u kojem živite i da se recimo ponosite Beogradom? Nigde na svetu nisam čuo da se neko toliko ponosi gradom kao Beograđani. Grad je samo grad mesto gde stanuješ. Lepu kuću možeš imati i na planini i da se osećaš savršeno. Blam je slušati kad neko priča pohvalno o gradu u kojem živi sa takvom strašću i ljubavlju kao da govori o živoj osobi sa kojom je u vezi.

Je bio siv zato što u to vreme nije ulagano u njega kao u druge gradove po Hrvatskoj i Sloveniji. Ali taj BG je imao dušu za razliku od sadašnjeg BG, živeli su srećni, nasmejani ljudi, ljudi koji su znali da cene jedni druge i ljudi koji nisu grabili da bi samo oni imali. Poštovali su jedni druge i voleli svoj grad.