Veliki intervju s nadbiskupom Nemetom: "Beograd je grad sa velikim srcem, Srećan Uskrs - Hristos Vaskrse!"

Ova godina na poseban način povezuje sve hrišćane sveta - Vaskrs na današnji dan slave zajedno pravoslavci, rimokatolici i protestanti. Povodom najznačajnijeg praznika hrišćana, koji simbolizuje pobedu života nad smrću, koji vraća veru i nadu u vaskrsenje, a slavi se u ljubavi i zajedništvu, razgovarali smo sa beogradskim nadbiskupom, kardinalom Ladislavom Nemetom.

• Ove godine Vaskrs zajedno, istoga dana, praznuju i rimokatolici i pravoslavci. Koliko je ovo značajan praznik za sve hrišćane i na koji način treba da ih poveže?

Kao što ste spomenuli, ove godine sve kršćanske zajednice slave Uskrs istog datuma. Poslednji put to se dogodilo pre 24 godine, tačnije 2001. S pravom se pitaju vernici: zašto je to tako da se svake godine pomera datum proslave najvažnije svetkovine naše vere? Zašto se kršćanske zajednice ne znaju dogovoriti oko jedinstvenog datuma za tako veliku svetkovinu? Puno se razloga može naći za tumačenje ovog stanja stvari, većina tih razloga su danas za nas nerazumljiva obrazloženja, koja – ruku na srce i Bogu hvala – ne odlučuju o samom sadržaju verske istine, same srži ove svetkovine. A srž ove svetkovine je pobeda Isusa nad smrću i grehom, pobeda koja se obistinila u činjenici da se On živ ukazao na vidljiv način svojim učenicima i izabranim ljudima, stvarajući tako prvi krug kršćana – svojih učenika. Mi smo kršćani zahvaljujući svedočenju i predaji tih prvih učenika – apostola.

Preporučujemo

• Kako će Vaskrs biti obeležen u rimokatoličkim crkvama u Beogradu?

Postoji jedna konkretna liturgija dana pre i za vreme uskršnjih slavlja. Sve počinje nedelju dana pre Uskrsa, kao i u Pravoslavnoj crkvi; one veće razlike su da mi katolici u vremenu između Nedelje muke Gospodnje (praznika Cvetnice - Cveti) pa do Velikog Petka posvećujemo ulja, koja se koriste u svetim liturgijskim obredima. Isto tako, pravilo je da u toku liturgije Velikog Četvrtka svaki biskup opere noge dvanaestorici izabranih osoba, u znak sećanja na Isusovo pranje nogu apostolima za vreme Tajne večere. Naše Uskršnje Bdenje može početi već od zalaska sunca u noći Velike subote, jer prema drevnoj jevrejskoj tradiciji novi dan počinje zalaskom sunca.

• Kakvi su Vaši utisci nakon više od dve godine od postavljenja na čelo Beogradske nadbiskupije i metropolije?

Mislim da sam do sada uspeo upoznati moju novu biskupiju ne samo fizički, posećujući sve naše zajednice, već i duhovno, jer sam shvatio šta je važno za katolike na ovim prostorima. Beogradska Nadbiskupija je pretežno gradskog karaktera. Većina katolika, ako ne svi, žive u urbanim sredinama. Ja sam u Zrenjaninskoj Biskupiji bio naviknut da većina katolika živi po manjim naseljima i selima. Tamo je način života Katoličke crkve drugačiji nego u gradovima.

Druga karakteristika Beogradske Nadbiskupije je prisustvo međunarodne zajednice, sa puno predstavnika različitih naroda, štaviše i sa različitih kontinenata. Za mene je to osvežavajuća stvarnost, jer sam u svom životu često živeo kao stranac u mnogim zemljama. Zbog toga mogu da shvatim životnu situaciju ovih ljudi i njihove potrebe za zajednicom. U isto vreme, oni mi na jako živ i autentičan način pokazuju delovanje Katoličke Crkve i naše vere na čitavoj planeti, stvarajući jednu jedinstvenu zajednicu različitih naroda, jezika i kultura.

Ono što je ovde za mene takođe novo, jeste kontakt sa mnogo ljudi iz javnog života, odnosno sa predstavnicima vlasti, kulture, međunarodnih i diplomatskih odnosa. Sve to iziskuje od mene da pristupam ljudima i na jednoj društveno-ljudskoj razini, bez izrazitog religijskog akcenta.

• Koliku podršku pruža rimokatolička verska zajednica onima koji su tek došli u Beograd?

Mi tražimo i prihvatamo nove članove naših zajednica u Beogradu, iako moram kazati, da je puno puta teško pronaći osobe koje se doseljavaju u glavni grad. Posebno je važno za nas da nađemo i prihvatimo mlade, koji dolaze da studiraju u Beograd, jer dolazak u veliki grad uvek donosi sa sobom i velike izazove, stoga mi je i moj odnos, briga za njihov dalji verski život veoma važan. Lakše je starati se o verskom životu osoba u naselju od 5 do 10 hiljada stanovnika, nego u gradu kao što je Beograd sa preko milion stanovnika, što zaista predstavlja velik izazov.

• U sastavu Beogradske nadbiskupije je i Niški dekanat. Koliko je Niš značajan kao hrišćanski centar, kroz istoriju i danas?

Niš je samo jedan od gradova na terenu Beogradske Nadbiskupije od većeg značaja. Štaviše, Niš, nekada davno biskupija u jednoj jedinstvenoj kršćanskoj Crkvi (Naissus), imao je važnu ulogu u širenju kršćanstva na ovim terenima. Grad je poznat i po tome da je rodno mesto Konstantina Velikog. Niš, kao velik i važan centar, oduvek je privlačio katolike, posebno posle oslobođenja tog regiona od otomanske vlasti. Za nas su međutim važna i sećanja na prve biskupije na terenima kao što su: Justinijana Prima blizu Leskovca, Semendrija (Smederevo), Viminacijum (Kostolac), Ramesijana (Bela Palanka).

• U Beogradu ima više rimokatoličkih crkava sa bogatom tradicijom. U čemu je specifičnost beogradskih crkava?

Beogradske crkve arhitektonski predstavljaju primer stila arhitekture koji se razvijao posle Prvog svetskog rata širom Evrope. Graditelji tih crkava su dolazili većinom iz ne-srpskog dela Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije Kraljevine Jugoslavije, jer na terenu Beogradske Nadbiskupije trebalo se početi ni od čega. Jedina kapela na terenu Beograda do dvadesetih godina prošlog veka bila je kapela u sastavu bivše austro-ugarske ambasade, u današnjoj Krunskoj 23. Tridesetih godina Dvadesetog veka dolazi do gradnje nekoliko crkava, koje i danas služe verskom životu naših vernika. Dve crkve bi posebno spomenuo, a to je Katedrala (biskupska crkva) Beogradske Nadbiskupije i crkva Svetog Antuna Padovanskog koju vode Oci Franjevci.

• Kako ocenjujete otvorenost Beograda prema drugim religijama, kako osluškujete građane i kako sa njima komunicirate? Mnogi imaju kontakt sa rimokatolicima isključivo preko prijatelja.

Beograd je zaista jedna multikulturalna, multi religijska sredina, sa velikim srcem za sve raznolikosti koje su tu prisutne. To možemo svakako zahvaliti i trenutačnoj društvenoj situaciji u našoj zemlji (tj. odsustvu rata, kao i savremenoj tehnologiji koja omogućuje direktnu komunikaciju među ljudima iz različitih sredina). Ja sam čovek koji voli da se druži; volim da razmenjujem mišljenje i ideje sa ljudima nezavisno od njihove različitosti u nacionalnom, kulturnom, religijskom ili možda političkom smislu.

• Šta rimokatolička crkva od kulturne baštine može da ponudi Beograđanima? Da li sugrađani mogu da posete neku od crkava i upoznaju se s vrednim ikonama, riznicom, bibliotekama, orguljama?

Kao što sam već napomenuo, Katolička Crkva u Beogradu je mlada zajednica. Ima nekoliko građevina od velikog značaja, ali ako neko želi upoznati zaista istinski, ono „pravo katoličko“, svakako treba da ode u Vojvodinu. U Vojvodini je Katolička Crkva prisutna već hiljadu i više godina, tamo zaista postoje kulturno-religijska bogatstva i baština koju mi ovde nemamo. A pošto sam skoro šesnaest godina bio biskup Zrenjanina, svima predlažem do odu do Vršca i posete tamošnju katoličku ckrvu, koja je od izuzetnog kulturnog značaja, ili da poseti ostatke bivšeg samostana iz XIII. veka (manastira) kod Arače, u blizini Novog Bečeja, iz vremena kasne romanike i mlade gotike.

• Koje su vaše duhovne poruke svim Beograđanima, bez obzira na njihovu veru?

Svima poručujem da u ova nemirna vremena budemo svedoci nade, optimizma, otvorenosti i čovekoljublja. Neka bi svima Svemogući Bog darovao dobro zdravlje i uspeh u životu! A za Vaskrs: Srećan Uskrs - Hristos Vaskrse!

(Telegraf.rs)