Važno upozorenje epidemiologa Gradskog zavoda za javno zdravlje: Proleće nam je donelo i nepozvane goste

Epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Sonja Giljača izjavila je danas da se ubodi krpelja registruju tokom cele godine, ali da je povećani broj uboda krpelja povezan sa lepšim vremenom i češćim boravkom ljudi u prirodi.

"Bitno je da se zna da se može uživati u blagodetima prirode, ali sa određenom dozom opreza. Period kada se krpelji hrane, da tako kažem, ljudima na našem prostoru je od početka proleća do kasne jeseni. Tako da tokom cele godine registrujemo ubode krpelja i taj povećani broj uboda krpelja upravo je povezan sa lepšim vremenom i češćim izlaskom ljudi u prirodu", rekla je Giljača za Tanjug.

Preporučujemo

Dodala je da su krpelji prisutni od ranog proleća, pa do kasne jeseni, a tokom najhladnijih meseci oni nisu prisutni.

Istakla je da krpelji vole vlažnije predele kože, odnosno mesta gde su pregibi i prevoji, ali i da treba posebno obratiti pažnju na kosnati deo glave.

"Najvažnija preventivna mera jeste samopregled kože. I tokom boravka i nakon boravka, kada dođemo iz prirode", naglasila je Giljača.

Dodala je da postoje i repelenti sprejevi koje ljudi mogu naneti kako bi se zaštitili od uboda krpelja i istakla je da te sprejeve treba nanositi nekoliko puta u toku dana.

Navela je da tokom boravka u prirodi treba nositi garderobu dugih rukava i nogavica kako bi se smanjila teritorija mogućnosti uboda na koži.

Ukazala je da ne treba hemijskim i kozmetičkim preparatima premazivati mesto uboda krpelja, jer na taj način se utiče na krpelja da ako je zaražen bakterijom Borrelia burgdorferi, koja prenosi Lajmsku bolest, nju povrati i da se na taj način ubrza prenos infekcije.

Dodala je da se krpelj pravilno otklanja pincetom laganim pokretom bez zavrtanja.

"Savetujem naše građane da ukoliko dođe do uboda, da se obrate zdravstvenoj ustanovi. Najpre da bi se stručno izvadio krpelj, a nakon toga lekar će onda, u odnosu na stanje kože, reći kako dalje teče taj zdravstveni nadzor, na šta treba obratiti pažnju", rekla je Giljača.

Govoreći o bolesti koju prenose zaraženi krpelji, Lajmskoj bolesti, Giljača je rekla da postoje tri stadijuma tog oboljenja.

Prvi stadijum se tiče infekcije i tada se prvi simptomi mogu javiti i nakon prvog dana od momenta uboda krpelja, ali i mesec dana kasnije.

Najčešće je prvi simptom ovalno crvenilo koje se javlja na mestu uboda i može biti praćeno kožnim promenama, malaksalošću, bolovima u zglobovima, groznicom, umorom.

Navela je, da ukoliko se ubod krpelja ne leči već tokom prvog stadijuma dolazi se kroz nekoliko nedelja ili meseci do manifestacije drugog stadijuma.

Drugi stadijum se manifestuje tako što dođe do ukočenosti vrata, privremene paralize mišića lica, jake glavobolje, upale zglobova i do nepravilnog rada srca.

Nakon toga, ukoliko drugi stadijum ne bude lečen dolazi se do trećeg stadijuma koji predstavlja trajno oštećenje nervnog sistema, kože i zglobova i ističe da se ovaj stadijum retko dešava.

"Lečenje je antibiotsko. Lek izbora je obično dovicin i tri nedelje je period koliko se uzima. A da li treba još nešto u smislu terapije, to već kliničari i lekari koji su u praksi odlučuju", rekla je Giljača.

Dodala je da se u Srbiji za testiranje radi ELISA test kojim se prate antitela na bakteriju koja je uzročnik Lajmske bolesti.

Navela je Javno-komunalno preduzeće "Gradska čistoća" kroz sektor za ekologiju i unapređenje životne sredine obavlja monitoring zaraženosti krpelja svake godine.

"Taj broj varira iz godine u godinu. Nema neki jednolični trend pa da možemo reći sad 'eto, svake godine u toj i toj opštini toliko bude zaraženih krpelja'. Ali sve, u svemu uglavnom više bude u opštinama koje su pune zelenila, jer to je stanište krpelja - ta obrasla trava obrasla, žbunovito grmlje. Ima ih u šumama, na livadama, u parkovima, u nesređenim površinama gde je zelenilo do metar visine", rekla je Giljača.

(Telegraf.rs/Tanjug)