Čisti vazduh, a "glođe" kosti: Košava je simbol Beograda, ali dugo nam nije "zabiberila" dan, gde je nestala?

Krene da golica, a onda šamara, pa probija svaki šav, i tako može da traje danima, a jedina uteha je "očistila nam je vazduh". Dugo nismo osetili "čari" košave, gde je nestala?

Košava je veoma česta pojava, kako u severoistočnom delu Srbije, tako i u Beogradu. To je jugoistočni vetar, koji duva brzinom iznad 5 m/s, uz povremeno jake, neretko i olujne udare. Može se pojaviti u bilo kom delu godine, ali najčešče duva tokom prolećnih i jesenjih meseci. Tada donosi uglavnom porast temperatura, u proseku za 5 stepeni, ali zbog pojačanog isparavanja sa kože, subjektivni osećaj je da je hladnije, naročito u zimskom delu godine.

Preporučujemo

Kada košava ima istočniji pravac, tada donosi suvo vreme, ali i pad temperature vazduha.

Košava duva pri određenoj sinoptočkoj situaciji i koliko će ona potrajati, toliko će košava duvati.

Po verovanju i predanju košava duva neparan broj dana i to 1, 3, 7 ili 21. Ali to je samo mit, ne postoje pravila koliko dugo će trajati vetroviti dani. Trajanje u realnosti zavisi od brzine i dužine premeštanje ciklona – polja niskog vazdušnog pritiska, iz zapadnog Sredozemlja prema istoku. Jedan od zabeleženih slučajeva je iz 1953. kada je košava duvala 31 dan u kontinuitetu od 11. oktobra do 10. novembra.

Da bismo imali košavu, vazdušni pritisak mora biti istočnije visok, a zapadnije nizak, odnosno nad istočnom Evropom mora dominiarti anticiklon, a nad zapadnom Evropom ili centralnim i zapadnim Mediteranom ciklon.

Razlika u vazdušnom pritisku između ova dva sistema udlovljava jako strujanje i vetar, a košava će duvati sve dok se pritisak između ova dva sistema ne izjednači, odnosno ili da anticklon oslabi,  a ciklon da ojača, pa da dođe i do padavina, uz otopljenje ili da anticklon ojača i da preovladava suvo, pa i hladnije vreme.

Dakle, uz severozapadni i zapadni, košava je veoma čest vetar u Beogradu.

Košava je korisna jer smanjuje zagađenje. Kada nema vetra, i kada je maglovito, štetne čestice se zadržavaju tamo gde je njihova emisija velika, a u Beogradu to svakako jeste. Zato kada dune jak vetar, on raspiruje te čestice i pročišćava vazduh.

Zbog svega ovoga, Beograđani "opraštaju" košavi hladnoću i polomljene kišobrane, odletele peškire i kese.

Kada je reč o brzini, košava je slapovit vetar i duva na udare. Najjači udari u Beogradu mogu biti iznad 100 km/h, zabeleženi su i orkanski, dok su najjači udari zabeleženi na jugu Banata, na području Vršca i od 170 km/h.

Ove zime, kao i prethodne, košava nije bila česta pojava u Beogradu, s obzirom na sinoptičku situaciju koja joj nije pogodovala.

Ipak, već za vikend usled ciklona nad zapadnim Mediteranom i anticklona iznad istočne Evrope, očekuje se izraženiji gradijent vazdušnog pritiska, pa će duvati pojačan jugoistočni vetar. Košava će biti toplog karaktera i doneće vedro i veoma toplo vreme, uz temperature i iznad 20 stepeni. Dobra vest je da vetar neće imati olujne udare.

U ponedeljak i utorak jugoistočni vetar biće u skretanju na jugozapadni, zbog približavanja ciklona sa zapada, koji će nam potom doneti padavine. Tek narednog vikenda južna strujanja zameniće severna, pa će doći do priliva hladnije vazdušne mase i osetnijeg pada temperature.

(Telegraf.rs)