Šta je grad pokušao da uradi skraćenjem linija 704, 706 i 707? Odustalo se, ali jedan problem nije rešen

Gradski Sekretarijat za javni prevoz doneo je odluku o preusmeravanju linija 705, 706 i 707 sa Zelenog venca na okretnicu Blok 20, pa na zahtev gradonačelnika Aleksandra Šapića, suspendovao. Ove vesti su tokom praznika uznemirile građane Batajnice, Zemun Polja, Altine i Zemuna, budući da je reč o važnim linijama koje skoro četiri decenije rade na ovoj relaciji... Međutim, činjenica je da je Zeleni venac prebukiran, a žuta traka u Brankovoj jedva da diše od tolikog broja autobusa, pa neka vrsta kompromisa u budućnosti mora da se napravi.

Presedanja u velikom sistemu su neminovnost, ali ih je potrebno organizovati tako da budu jednostavna, a najlakše je kada na jednom istom stajalištu možete da izađete iz jednog i uđete u drugo vozilo koje za njim nailazi. Čekanje ne bi trebalo da bude duže od minut - dva i obično se preseda sa "slabije" linije kod koje je bitno ispoštovati red vožnje na "jaču" liniju kod koje je bitno održati interval između polazaka - to je priča koja je bliska tematici famoznog dinamičnog rada vožnje.

Ali, to je teorija i idealna situacija, a presedanje koje je bilo zamišljeno kod Hajata ne uklapa se najbolje u taj koncept. Saobraćajni stručnjak koga smo konsultovali kaže da bi otklanjanje tog problema bilo modifikovanje trasa nekih od linija za grad, čime bi se dobila potrebna preklapanja duž trase i presedanja bez prelaska ulice i podzemnog prolaza.

Kako smo došli u ovu situaciju?

Zeleni venac je trenutno okretnica u haosu. Veći broj autobusa, koji imaju različito vreme čekanja vremena polaska, doveo je do toga da putnici ulaze i u paralelno postavljena vozila i da autobusi jedni druge blokiraju. Stručnjaci kažu, problem je i sam most, kao i Brankova ulica. Nema mesta za toliko autobusa.

Da bismo razumeli kako smo došli u ovu situaciju moramo da se vratimo više od pola veka unazad.

Terazijski tunel, kao revolucija u beogradskom saobraćaju, otvoren je 1970. godine. To je dovelo do potpuno nove mogućnosti - spajanje starog i novog dela grada prolaznim linijama.

Zeleni venac je stara okretnica autobusa, koju su nekada koristili trolejbusi 14 i 15 za zemun, kao i 16 za Novi Beograd.

Batajnica i Zemun u tom trenutku nisu imali prevoz do grada. Postojala je linija 702 Batajnica - Zemun i stari dobri 701 Nova Pazova - Zemun, kao i 703 Ugrinovci - Zemun.

I sve je to lepo funkcionisalo jer nije bilo saobraćajnih gužva, a Batajnica i Zemun polje bili su naselja koja su se tek razvijala, da bi danas postali veći od mnogih gradskih opština u Srbiji.

Vremenom saobraćaj se komplikovao - prošlo je više od 50 godina, a Terazijski tunel se nije, niti će ikada moći da se proširi.

Izgrađeno je naselje Bežanijska kosa, pa je Zeleni venac dobio i frekventnu liniju 75, koja, zajedno sa 60, 67, 68, 71 i 72 staje skroz na kraju, praktično na ulici izvan okretnice.

Kroz tunel su godinama prolazili autobusi 16, 65 i 95, da bi potom bila uvedene linije 77 i EKO1.

Foto: Mateja Beljan

Sve okretnice u Beogradu već su na izdisaju - Trg republike, Slavija, Studentski trg, kej oslobođenja. Ne treba zaboraviti da je ukinuta okretnica trolejbusa Kalemegdan kada je građen tržni centar Rajićeva.

Pojačan saobraćaj u protekloj deceniji dovodi do novih problema i grad pokušava da ih reši izgradnjom dve okretnice kod Ušća - jedna u zoni Brankovog mosta, a druga u Bloku 20.

Po prvi put linije 27E, 35 i 43 prelaze preko Brankovog mosta i time ga dodatno opterećuju. Ova promena mnogima je dobro došla, zbog bolje veze s Novim Beogradom, ali su gužve u saobraćaju poremetile red vožnje, pa su se građani žalili i autobus 43 brzo je od okretnice kod skejt parka pored Brankovog mosta vraćen na Trg republike, dok su 27E i 35 ostali na Novom Beogradu.

Na sve to, treba dodati i problem linije 95 - ključne koridorske linije na kojoj je pravi izazov održati interval između polazaka.

Zbog ovog problema sa dugačkim linijama, odnedavno je uvedena praksa skraćivanja trase po potrebi, čime većina putnika dobija redovniji prevoz. Na primer, ukoliko je ogromna gužva u Bulevaru despota Stefana, neki od autobusa sa linije 95 može privremeno da se preusmeri na Trg republike i tako se brže vrati na novi Beograd po nove putnike.

Ideja Sekretarijata za javni prevoz je jačanje ovih koridorskih linija i održavanje povoljnog intervala između polazaka. Zato su i nameravali da linije 704, 706 i 707 saobraćaju do Bloka 20, zajedno sa linijama 27E i 35, a tačka presedanja bila bi kod Ušća, na samom početku Ulice Milentija Popovića.

To bi podrazumevalo prelazak ulice, po potrebi i podzemnog prolaza. Ipak, odatle do Zelenog venca saobraća veliki broj linija, ali u smeru ka gradu one koriste tri različite stanice: 16, 27E, 35, 65, 67, 68, 71, 72, 75, 77, 95 i EKO1.

Najviše bi "stradala" linija 84, jer bi većina ljudi nju koristila do Zemuna, pošto je tako najlaše presedati ne samo na 704, 706 i 707, već i na alternative linije 73, 703 i 706E.

Ova odluka je suspendovana do daljeg, ali Sekretarijat za javni prevoz verovatno će morati da nađe neki novi ključ za rešenje problema prebukiranosti.

Kao što mogu da se skrate neke od linija sa strane Novog Beograda, moglo bi to da se uradi i sa nekim linijama koje dolaze iz Despota Stefana, ali i to je teško bez uvođenja neke potpuno nove okretnice na Paliluli ili Starom gradu. Na primer, okretnice u Dunavskoj ulici na Dorćolu, koja je bila najavljivana.

Postojala je i ideja da se linije 27E i 84 spoje u jednu (studija Saobraćajnog fakulteta).

Takođe, moguće je iskoristiti i kapacitete linija 71, 67 i 68. Inače, rekonstrukcijom Karađorđeve ulice otvara se i mogućnost da neka od linija s Novog Beograda posle Brankovog mosta skreće ka Beogradu na Vodi ili Dorćolu.

Saopštenje Sekretarijata za javni prevoz

Nakon ukidanja odluke o skraćenju linija 704, 706 i 707 oglasio se Sekretarijat za javni prevoz.

"Na zahtev gradonačelnika Aleksandra Šapića Sekretarijat za javni prevoz suspenduje odluku o izmeni linija gradskog prevoza

Prošle godine, gradonačelnik Šapić je naložio da se razmotri i dostavi predlog rešenja za kvalitetnije funkcionisanje i pojačanje pojedinih linija gradskog prevoza u centralnoj zoni grada.

Uzimajući u obzir da kapaciteti mreže i okretnica u centralnom gradskog jezgru duži vremenski period funkcionišu na gornjoj granici kapaciteta, pri čemu ne postoje mogućnosti za njihovo proširenje ili kretanje vozila van opterećenih deonica, Sekretarijat za javni prevoz, nakon višemesečne analize, je predložio, da se deo linija gradskog prevoza iz udaljenih naseljenih mesta delimično skrati na terminuse na obodu uže gradske zone i kroz uštedu vremena, bolju prohodnost i pojačanje broja vozila ponudi korisnicima ovih linija značajno bolji interval nailaska vozila.

Sve navedeno predstavlja i strategiju razvoja javnog prevoza, koja je postavljena pre mnogo godina i definisala da se terminusi u centru rasterete, prevoz u ovoj zoni u najvećoj meri obavlja tranzitnim linijama, a korisnici iz obodnih naselja prevoze do presedačkih pozicija odakle nastavljaju dalje putovanje. Sve to bi doprinelo smanjenju intervala polazaka linija sa sada prosečnih 11 do 15 minuta na 6 do 8 minuta.

Sve ovo je plod svakodnevnog praćenja linija javnog prevoza i saobraćaja i neminovno je ako želimo da linije javnog prevoza brže i češće dolaze od tačke A do tačke B. Samo na ovaj način možemo povećati broj polazaka iz naseljenih mesta ka centru. Naglašavamo da želimo da rasteretimo i žute trake i u krajnjem bilansu putnici bi pre dolazili na svoje odredište, bez obzira na to što bi imali jedno presedanje, a vozila bi do presedanja išla u dvostruko kraćim intervalima. Takođe, od presedanja vozila bi išla u intervalim manjim od četiri minuta.

Na zahtev Gradonačelnika suspendujemo izmene trasa linije JLPP broj 704, 706 i 707 čiji je početak bio predviđen za 18. februar, a da li će i kada biti ponovo doneta, zavisi isključivo od odluke Gradske uprave.

Mi ostajemo pri našem stavu da je ovo najbolje rešenje za ono što smo dobili kao zadatak da sa stručnog aspekta pripremimo, a to je povećanje efikasnosti i frekventnosti vozila javnog prevoza u Beogradu", navodi se u saopštenju.

(Telegraf.rs)