UPOZNAJTE BEOGRAD: Kada su avioni poletali sa Banjice, a avijatičari bili glavna atrakcija (FOTO)

Možete li da zamislite avione koji sleću u blizini današnjeg VMA? To je možda teško, ali početkom 20. veka upravo je tu započelo "srpsko letenje". Tokom nešto više od 100 godina lokacija aerodroma se menjala, a 2006. godine promenjeno je i ime, pa se danas centralna tačka letenja u Srbiji zove po najslavnijem srpskom naučniku.

Septembra 1910. godine ukazuje se prva prilika da i Beograđani vide kako lete avioni. Češki pilot i mehaničar Rudolf Simon, 19. septembra, svojim avionom "loner-simon 2", izvodi prvi let avionom u Beogradu.

- Simon sede u svoju stoličicu, odmah blizu motora, koji poče da radi s velikom tutnjavom... Mašina je počela da se kreće na svojim točkovima prilično brzo, onda se diže prvo zadnji točkić, odmah zatim i prednja dva i aeroplan je bio u vazduhu na visini od 12 do 15 metara leteći pravo ka banjičkoj mehani. Kad je stigao onde napravi lep luk, dohvati se torlačkog druma i prekoputa vojničkog strelišta obori pobočno krilo i aeroplan se lagano i elegantno spusti na zemlju. Svet je pljeskanjem i uzvicima pozdravio let avijatičara - piše "Politika"

Ohrabreni uspehom pred novinarima i malobrojnom publikom, Simon i Olimpijski klub zakazuju javni let za 20. septembar. Na banjičkom konjskom trkalištu okupio se veliki broj gledalaca i zvaničnika. Simon s teškom mukom uspeva da upali motor "anzani" i penje se na visinu od 10 metara. Kreće u zaokret, ali motor počninje da prekida. Avion propada, levim krilom kači zemlju i lomi se na više delova. Srećom, Sinom prolazi sa lakšim povredama.

PET DINARA ZA SPEKTAKL NA NEBU

Prvo beogradsko letelište postade Banjičko polje. Na posebno uređenom prostoru formira se i manja loža, za koju ulaz košta 20 dinara, koliko i posmatranje letenja iz fijakera. Ulaznice za prvo mesto, u blizini mesta poletanja, koštaju 5, za drugo mesto 3, a za treće jedan dinar. Za radnike i đake cene ulaznica su pola dinara. Letovi se najavljuju preko štampe i velikih platnenih reklama postavljenih na Terazijama, Slaviji i u nekim drugim delovima grada, a počinju u ranim popodnevnim časovima.

Sledeći avijatičar koji je uspešno leteo u Beogradu bio je mladi Moskovljanin Boris Maslenikov. Zimsko vreme otežava organizaciju letova, zbog čega je Maslenikov primoran na to da više puta otkazuje letenje ili skrati predviđeni program. Inače, program se sastoji od jednog do dva leta, na maloj visini, na kojima avijatičar ispituje ispravnost aviona, a potom leti duže, sa zaokretima i na većoj visini, koja retko prelazi 100 metara.

Prvi let na Banjici Maslenikov obavlja 18. decembra 1910. Ubrzo, beogradskom čaršijom struji vest da vredi otići "čak na Banjicu i pogledati to novo čudo tehnike i simpatičnog ruskog mladića koji se osmelio da izaziva sudbinu". Već 24. decembra na Banjicu dolaze prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, kraljević Đorđe i princ Pavle, koje je posle kraćeg leta avijatičar upoznao sa konstrukcijom farmana. Sledećih dana, od kraljevske porodice prvo je sa Maslenikovim leteo kraljević Đorđe, a zatim i princ Pavle, a kralj Petar Prvi samo je posmatrao letenje.

TRAGIČNA POGIBIJA MLADOG PILOTA RASPLAKALA JE BEOGRAD

Maslenikov se pakuje na put iz Beograda, a ovamo dolaze dva nova avijatičara - Srbin Mihajlo Merćep i Slovenac Edvard Rusjan. Inače, oni su tokom jeseni 1910. u Zagrebu izgradili avion sopstvene konstrukcije, koji su u znak uspešne saradnje nazvali "merćep-rusjan". Njihov let održava se 9. januara, iako je trebalo 7, ali zbog velikog snega nije moglo. Rusjan podiže avion, preleće preko bedema kalemegdanske tvrđave, pravo zaokret nad rekom Savom i, leteći preko železničke stanice, ponovo preleće reku i kreće prema mestu sa kojeg je poleteo.

Međutim, avion uleteće u snažnu turbulenciju iza grebena Kalemegdana, jedno krilo se lomi, pa avion pada na sam bedem pored reke. Mladi Edvard Rusjan postaje prva žrtva avijacije u Jugoistočnoj Evropi i 34. pilot u svetu koji je poginuo u vazdušnom udesu.

- Ako je ikada bilo stvari koja je kosnula Beograd jednakom tugom, o kojoj je ceo grad počeo govoriti sa podjednakim saučešćem, to je bilo juče kada se skrhao Rusjan - piše "Politika".

Nekoliko desetina hiljada građana ispraća posmrtne ostatke pilota, a Branislav Nušić na Terazijama drži potresni govor odajući poštu mladom junaku.

U Beogradu se krajem oktobra 1911. godine ponovo leti. Češki pilot Jan Čermak, svojim malim dvokrilcem, više od 25 puta uspešno leti na Banjici, dok njegov kolega Ivan Vidmar jula 1912. godine avionom prvi nadleće centar Beograda, kružeći nad Kalemegdanom, Narodnim pozorištem i Terazijama. Njegove planove da poseti i gradove u unutrašnjosti Srbije omešće pripreme srpske vojske za predstojeći Balkanski rat.

Na Banjici iste godine niče prvi drveni hangar za avione namenjen ratovanju sa Turskom. Dve godine kasnije, na Banjici je stacionirana srpska aeroplanska eskadrila i balonska četa. Nakon Prvog svetskg rata, Banjički aerodrom koristi se za potrebe poštanskog saobraćaja na relaciji Skoplje - Niš - Beograd - Novi Sad i Beograd - Sarajevo - Mostar.

Devet godina od kada je Prvi svetski rat završen, na livadi Dojno polje, između Bežanijske kose i leve obale Save, otvara se Međunarodno vazdušno pristanište "Beograd". Zvanično, u saobraćaj se pušta marta 1927. godine. Avioni prve domaće avio-kompanije "Aeroput" poleću sa ovog aerodroma feburara 1928. godine.

Aerodrom raspolaže sa četiri travnate poletno-sletne staze. Modernu pristanišnu zgradu dobija 1931. godine, a opremu za sletanje pri slaboj vidljivosti pet godina kasnije. Tokom Drugog svetskog rata koriste ga Nemci, koji ga, pri povlačenju iz Beograda, ruše 1944. godine.

Za lokaciju novog međunarodnog aerodroma izabran je prostor u blizini Surčina, 18 kilometara zapadno od Beograda, a saobraćaj kreće 1962. godine.  Ima jednu pistu dužine 3000 metara, rulnu stazu dužine 3350 metara, pristanišnu zgradu za prijem putnika, kontrolni toranj, veliku platformu za opsluživanje letelica i drugu savremenu opremu.

Nekoliko godina kasnije, gradi se nova zgrada za prijem putnika, šira je platforma za prijem aviona, produžena je pista, a 1997. godine stiže i oprema za Kategoriju II, nakon čega postaje moguće koristiti aerodrom po lošijim vremenskim uslovima.

Šest najsavremenijih avio-mostova počinju da rade 2005. godine, a u maju 2006. otvoren je rekonstruisani međunarodni Terminal 2.

Iste godine, aerodrom dobija ime po slavnom srpskom naučniku Nikoli Tesli. Na aerodromu "Nikola Tesla" danas je smešteno preduzeće "Jat tehnika", tehnička baza avio-kompanije "Aviogenex", operativna odeljenja Agencije za kontrolu letenja, Uprave carina i avio-kompanije "Jat ervejz", Muzej vazduhoplovstva, školski centri avio-kompanije "Jat ervejz" i Agencije za kontrolu letenja, Helikopterska jedinica MUP i dr.

(M. Stojanović / Izvori: Wikipedia, JatAirways / Čedomir Janić / Foto: Arhiva)