Povodom devedeset godina od smrti pesnika Milete Jakšića

Pre gotovo devedeset godina u nedeljno popodne 10. novembra 1935. godine u grobnicu pesnika Đure Jakšića na Novom groblju u Beogradu položeni su posmrtni ostaci njegovog sinovca, sveštenika, pesnika i književnika Milete Jakšića.

Jedna nevelika grupa ljudi ispratila je pesnika do groba, a kako je tadašnja štampa izvestila "nekoliko desetina ljudi, iako je bio nedeljni dan, iako je nebo bilo vedro. Možda baš zato." Sudbina ovog u svom vremenu neodovoljno priznatog, a danas gotovo zaboravljenog, pesnika predodredila mu je život ispunjen melanholijom i teskobom.

Mileta Jakšić je poput svog strica potekao iz banatske svešteničke porodice, rođen je u Srpskoj Crnji 1863. godine, gde su njegov deda i otac bili sveštenici. Majka mu je umrla kada je imao sedam godina. Brigu o njemu preuzeo je otac, tako da on pored gimnazije u Novom Sadu, završio i bogosloviju u Sremskim Karlovcima. Filozofski fakultet je upisao u Beču, ali ga je ubrzo napustio zbog materijalnih razloga.

Jedna, ona lirski nastrojena strana sudbine odvela ga je u poeziju, te on pesme počinje da objavljuje od 1884. godine pod pseudonimom Lenskij. Druga, egzistencijalna strana sudbine ga je vodila od manastira Hopova gde je radio kao nastavnik monaške škole, preko Temišvara gde ga srećemo kao konzistorijalnog podbeležnika, do rodnog mesta, Srpske Crnje, gde je dugo bio paroh nasledivši svog preminulog oca. Parohiju je preuzeo i pored toga što nije mogao da se ženi, po propisima, „bez učestvovanja srcem“, ali je na zahtev Jakšićeve pastve i uz saglasnost crkvenih vlasti postao „mirski“ sveštenik i paroh, iako nije stupio u brak. Posle rata 1919. godine radio je kao bibliotekar Matice srpske, a zatim 1922. godine otišao je u Beograd, gde je radio kao sekretar Ministarstva socijalne politike. Ubrzo po napuštanju parohije i čina upoznao je svog životnog druga, učiteljicu Zorku iz Vršca sa kojom je stupio u građanski brak i sa svojih pedeset godina dobio je ćerku, lepu, pametnu devojčicu Emiliju koji je zvao Cuca. U Beogradu je živeo povučeno, skoro siromašno, sa porodicom, pokazujući daleko više sklonosti ka druženju sa teozofima nego sa književnicima i javnim ličnostima.

Mileta Jakšić je svoju prvu zbirku pesama objavio 1899. a zbirku priča 1900. godine. O Jakšiću pesniku dosta se pisalo, a Skerlić u svojoj Istoriji kaže da "sa Veljkom Petrovićem to je do danas najbolji pesnik stare Vojvodine". Presudan uticaj je ipak imao književnik Ljubomir Nedić koji je svojom negativnom, oštrom kritikom prve Jakšićeve pesničke zbirke 1899. nagnao pesnika u trogodišnje ćutanje. Neshvaćen i bolestan Jakšić je po molbi 1923. godine penzionisan. Bolujući od šećerne bolesti ostao je u Beogradu do svoje smrti. Ćerka Emilija je 1949. godine poginula u saobraćajnoj nesreći, a supruga Zorka je preminula 1965. godine. Živeći povučeno u bolesti, siromaštvu, daleko od javnosti, kao da je svojim životom živeo po epitafu na spomeniku svoga strica Đure Jakšića "U Svetu brale, nema ljubavi".

Pre nekoliko godina JKP "Pogrebne usluge" Beograd je polomljen i oštećen krst na spomeniku Đure Jakšića i njegovog sinovca, pesnika Milete Jakšića, popravilo i vratilo u prvobitno stanje. Stručni tim arhitekata, inženjera i vrsnih kamenorezaca iz JKP Pogrebne usluge projektuje i izrađuje nadgrobne spomenike po najvišim standardima kamenorezačke delatnosti, usklađujući želje, kvalitet i cenu. Širok izbor već gotovih modela spomenika u raznim vrstama kamena uvek se može naći u ponudi Kamenorezačke radionice. JKP "Pogrebne usluge" Beograd kao posebnu pogodnost nudi 5% popusta na kamen za izradu spomenika za plaćanje ukupnog iznosa računa u celosti. Odloženo plaćanje računa na 6 rata: čekovima građana i korisnicima kartice Banka Poštanska štedionica. Popust od 5% na senior karticu na izradu novih spomenika nakon prve sahrane u roku od 6 meseci od datuma sahrane preminulog korisnika senior kartice.

(Telegraf.rs/PR)