Otac Jocić o "nevidljivima": Iz Crkvene kuhinje svaki dan dobiju više od 2.000 obroka, oni su najugroženiji

Crkvena kuhinja u Beogradu na dnevnom nivou već 15 godina podeli na pet punktova u glavnom gradu više od 2.000 obroka svojim korisnicima među kojima je najviše onih koji su bez krova nad glavom. Koordinator za pomoć porodici Verskog dobrotvornog starateljstva Srpske pravoslavne crkve otac Branislav Jocić rekao je za Tanjug da se kuvani obraci pripremaju u njihovoj glavnoj kuhinji koja se nalazi u Zemun Polju, a da je najveći punkt za podelu tih obroka u Francuskoj 31 na Dorćolu.

Preostala četiri mesta na kojima građani kojima je to potrebno mogu doći do obroka besplatno su pri hramovima Srpske pravoslavne crkve na Žarkovu, Karaburmi, Zvezdari i na Bežaniskoj kosi pri crkvi Svetog Vasilija Ostroškog.

Preporučujemo

"U Francuskoj ulici je jedina trpezarija gde ljudi sa ulice mogu da dostojanstveno sednu za sto, da im hrana bude poslužena, da jedu iz tanjira toplu hranu, da im bude servirana salata, slatko, voće, sok i sve drugo", naveo je otac Jocić.

Procentualno najveći broj korisnika Crkvene kuhinje su, kako kaže, Jocić, ljudi sa ulice.

"Beskućnici, ljudi koji su nevidljivi pred zakonom, koji nemaju lična dokumenta, socijalnu i zdravstvenu zaštitu. Nakon njih su porodice u kojima je četvoro i više dece, samoohrani roditelji, ugroženi penzioneri, penzioneri sa malom penzijom, ljudi koji su ostali bez ikakve podrške, koji su izgubili posao...", naveo je on.

Dodao je i da se poštuju svi postovi, sreda i petak i drugi posni dani kada se spremaju posni obroci. Jocić navodi i da svaki korisnik ima jedinstvenu priču i životne okolnosti, ali i da je nemoguće odrediti ukupan broj korisnika, iako je većina njih, odnosno 90 odsto stalnih. Naglasio je da nije potrebno nikakav dokument da korisnici donesu da bi mogli da ostvare pravo na obrok.

"Jedini uslov je da budu gladni i da zatraže od nas i to bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo kakvu drugu pripadnost", dodao je on.

Prema njegovim rečima, prave se statistike, ali iz razloga da bi mogli da znaju koliko je potrebno hrane da se pripremi kako ne bi dolazilo do toga da hrane nedostaje ili da se baca. Osim stalnih korisnika, postoji i fluktuacija koja je, kako kaže Jocić, izraženija u zimskom periodu zbog vremenskih uslova.

"Leti je to malo lakše, zato što jedan broj naših korisnika dođe do nekog posla, do nekog sezonskog zaposlenja i obezbedi sebi egzistenciju koliko toliko", dodao je on.

Kada je reč o načinu finansiranja Crkvene kuhinje, otac Jocić kaže da je složen proces i pojašnjava da svaka crkva na prostoru Grada Beograda daje jedan deo svojih godišnjih prihoda za formiranje fonda iz kojih se finansiraju te aktivnosti. To znači, kako je naveo, da praktično svi članovi crkvene zajednice Grada Beograda, svaki put kada kupe nešto u crkvenoj prodavnici, jedan deo tog novca daju za obroke najugroženijim sugrađanima.

Navodeći da je to početni budžet sa kojim kreću 1. januara svake godine, Jocić je rekao da im se javlja i veliki broj dobrotvora, kako iz zemlje, tako i iz inostranstva, a imaju i puno volontera, bez kojih sve ono što rade ne bi nikako moglo da funkcioniše. Postoji i mogućnost da građani uplatom novca na račun Verskog dobrotvornog starateljstva Srpske pravoslavne crkve pomognu onima kojima je potrebnije, a novac, hrana, kao i kozmetika, mogu da se donesu i u prostorije Verskog dobrotvornog starateljstva u Francuskoj 31.

Jocić je naveo da prihvataju i konzerviranu hranu i dugotrajne namirnice, jer pripremaju i pakete pomoći za porodice koje imaju četvoro i više dece i za samoohrane roditelje. Pored hrane, kako dodaje, potrebna je i hemija za kućnu i ličnu higijenu jer se, navodi, trude da paketi budu što bogatiji i što sadržajniji.

"Bezbroj je načina, samo je bila potrebna dobra volja da bi crkvene kuhinje funkcionisale. Svako od nas, ne samo vernici, mogu i da pošalju humanitarnu SMS poruku na broj 2844 koja je 200 dinara u svim mrežama i da na taj način doniraju jedan obrok. Akcija 'Nahrani gladnog' traje neprestano, 365 dana", kazao je on.

Crkvena kuhinja radi radnim danima pa se zato paketi pripremaju za korisnike kako bi imali i subotom i nedeljom kvalitetan obrok. Trenutno je pauza zbog božićnih i novogodišnjih praznika, odnosno Crkvena kuhinja je radila do juče, a neće raditi do Bogojavljenja, a od 20. januara se vraćaju na redovne aktivnosti.

Ipak, korisnici Crkvene kuhinje ni tim danima nisu ostavljeni bez hrane jer, kako je rekao Jocić, osim paketa koje dobijaju, manastir Slanci u Velikom selu, kao i manastir Fenek u Jakovu i preko vikenda spremaju kuvanu hranu za njih.

Patrijarh srpski Porfirije juče je, na Božić, ručao zajedno sa beskućnicima i korisnicima usluga Crkvene narodne kuhinje u prostorijama Verskog dobrotvornog starateljstva u Beogradu i rekao da će se Crkva koliko može uvek truditi da ispuni ono što Bog od nje traži i da ono što ima podeli sa drugima.

"Nikada niko od nas nije izgubljen i nikada niko ne treba da pristane na konačni poraz zauvek, a pokazatelj da ne pristane na to jeste nada i poverenje u Boga", poručio je patrijarh.

(Telegraf.rs/Tanjug)