U Hramu svetog Save održana liturgija za Badnji dan

U Hramu svetog Save u Beogradu održana je danas liturgija za Badnji dan, kojoj je prisustvovao veliki broj vernika.

Radi se o liturgiji svetog Vasilija Velikog, koja se služi samo u određene dane - u nedelje Velike Četrdesetnice, osim Cvetne nedelje, na Veliki četvrtak i Veliku Subotu, uoči praznika Roždestva Hristova i Bogojavljenja, kao i na sam praznik Svetog Vasilija.

Preporučujemo

Liturgiju je služio vikarni episkop jenopoljski Nikon, koji je u besedi naveo da se Hristos nije rodio samo svojom voljom, već da se rodio zahvaljujući ljudskim vapajima i željama.

"U svim narodima su postojali oni kojima je u srcu ostao taj vapaj za večnim životom i za spasenjem. I naš srpski narod je vapio i primili smo hrišćanstvo", rekao je episkop Nikon i istakao da hrišćanski temelj predstavlja porodica.

On je poručio da Bog u sebi sabira milost i istinu, pravdu i mir, kao i da nema pravde bez mira i da je džaba svaka pravda ako ona narušava mir drugome.

Episkop Nikon je istakao da je čitav božićni praznik prožet radošću i da svi treba da se radujemo, onako kako smo se radovali kada smo bili deca.

Naveo je da u današnje vreme, duh Božića kao hrišćanskog praznika pokušava da se potisne kroz filmove, advente i slične, kako je istakao, komercijalne sadržaje.

"Mi pravoslavni hrišćani i uveče kada čekamo Hrista na Badnji dan i ujutru kada dolazimo na božičnu liturgiju, mi tu svetlost koju smo imali uveče imamo i ujutru. Jer imamo bližnjega svoga koji nam je svetlost, koju nam je Hristos kroz njih podario", rekao je episkop Nikon i pozvao da čuvamo pravo sećanje na Božić i da čuvamo pravi lik gospoda Isusa Hrista.

Badnji dan je i poslednji dan božićnog posta i najavljuje proslavu najradosnijeg praznika rođenja Isusa Hrista, a ujedno i porodični praznik i dan koji predstavlja veliku sreću jer porodica na Badnje veče okupljena za posnom trpezom dočekuje dan rođenja Hristovog.

Badnji dan ime je dobio po badnjaku, mladom cerovom ili hrastovom drvetu koje i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isu.

Badnji dan počinje rano ujutru sečenjem badnjaka koje domaćin donese i prisloni na kućni zid, a koje se tek sa prvim mrakom unosi u kuću i stavlja na ognjište.

Jedan od običaja je da se uz badnjak u kuću unosi i žito kako bi naredna godina bila plodna.

Na Badnje veče se ne spava, već se bdi i očekuje trenutak rođenja Hristovog, a tada se u pravoslavnim hramovima služi liturgija, kao i večernja služba sa paljenjem badnjaka.

U Hramu svetog Save u Beogradu paljenje badnjaka počinje u 16 časova, a bdenije od 17 časova.

Arhijerejska božićna liturgija počeće u ponoć, kao i ujutru u devet sati.

(Telegraf.rs/Tanjug)