Šapić: Rešenje o ukidanju plaćanja javnog prevoza naš najveći uspeh, Beograd prvi grad na svetu sa tom odlukom

Bavimo se ozbiljnom socijalnom politikom jer smatram da je to ne samo socijalna mera, nego i način na koji ćete učiniti da u nekoj bliskoj budućnosti budete sa manje gužvi u centru grada, jer kada ponudite svojim građanima daleko kvalitetniji javni prevoz nego što je bio, kada im ponudite sva nova vozila javnog prevoza, kada im ukinete plaćanje istog, verujem da ćete time da ih motivišete da više koriste prevoz nego svoje automobile, istakao je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić u novogodišnjem intervjuu portalu Pink.rs.

Od juna 2024. godine ste ponovo na čelu grada Beograda. Šta je urađeno u tom periodu, a šta je još moglo da se uradi?

Preporučujemo

U principu, ubrzano je ono što se usporilo za vreme Privremenog organa, a ono što Beograđani ne znaju, a najmanje su osetili, jeste da je za vreme Privremenog organa, koji je bio period potpune stagnacije grada Beograda, jer mi nismo imali ni Gradsku upravu, nismo imali ni Veće, nismo imali ništa, već smo imali telo od nas petorice, gde sam ja preuzeo najveću odgovornost, naravno, uz punu podršku Nikole  Nikodijevića i Aleksandra Mirkovića, da bi Beograđani što manje to osetili, jer mi nijednu meru nismo ukinuli. A suštiski je trebalo da ukinemo sve mere na devet meseci, međutim, mi smo zadržali sve ono što smo započeli 2022. godine, od socijalnih mera, nastavili sa rekonstrukcijom ulica, bulevara, saobraćajnim rešenjima, obnavljanjem javnog prevoza... Od 2024. godine nastavili smo da radimo sve ono što smo započeli.

Na šta konkretno mislite?

Da sada nabrajam ponaosob zaista nije ni mesto ni vreme, ali od onoga što karakteriše ovu Gradsku upravu, to jesu socijalne mere kakve ne postoje u ovom delu sveta, mogu slobodno da kažem, i kakve nikad u Beogradu nisu postojale od: besplantnog javnog prevoza za sve, besplatnih vrtića za svu beogradsku decu, đačke pomoći porodici u iznosu od 20.000 dinara po detetu umesto novih udžbenika koje smo upumpali u obrazovni sistem prethodne godine, besplatnog ulaza na gradske bazene tokom letnje sezone, novogodišnjih vaučera u vrednosti 6.000 dinara za svu beogradsku decu do 19 godina kao i za zaposlene u školskim i predškolskim ustanovama, besplatnog engleskog jezika za sve predškolce, ukidanja svih lista čekanja za lične pratioce za decu i personalnih asistenata za odrasle, besplatne pomoći gerontodomaćica za oko 2500 najstarijih sugrađana, takođe, sve usluge socijalne zaštite sada su besplatne, pa sve do odgovorne bezbednosne politike.

Najavljivali ste i da ćete nivo bezbednosti u Beogradu podići na viši nivo. Šta to tačno znači?

Projekat bezbednosti koji je u toku, odgovorno tvrdim da nema nijedan grad u Evropi danas. Za početak ne postoji softver koji mi imamo, koji zapravo omogućava prepoznavanje vatrenog i hladnog oružaja, kao ni nadzor koji ćemo mi imati. U toku je postavljanje nadzora u svim školskim dvorištima i dvorištima vrtića. Pokazujemo spremnost na fizičko-tehničku podršku policiji, pre svega, na mestima gde beogradksa

deca provode najviše vremena, u školama i vrtićima. Tvrdim da je to projekat koji niko nema, koji će biti podržan sa 102 Komunalno-bezbednosne stanice i centralnim nadzornim sistemom. Očekujemo da će on biti u sledeće dve godine potpuno implementiran, a u 2025. godini najvećim delom, i javnost će sa tim biti upoznata.

A šta je još, od onoga što je urađeno, važno pomenuti?

Važno je pomenuti uvođenje komunalnog reda u ovaj grad, primenu novih saobraćajnih rešenja jer se njima niko nije bavio 20 godina, i na kraju potpuna reorganizacija i reforma našeg javnog prevoza, gde će u dve i po godine, zaključno sa 2027. godinom, da uđe više od 1.500 svih novih vozila. To se nikada nije desilo nigde. Da za tri, četiri godine vi dobijate sve nove tramvaje, sve nove električne autobuse ili

nekadašnje trolejbuse, i sve nove autobuse. Da vas podsetim, mi na današnji dan imamo više stotina novih autobusa, koje očekujemo i u 2025. i 2026. godini, a onda u 2027. godini očekujemo i sve nove tramvaje i električne autobuse. Sve ovo smo uspeli da nabavimo zahvaljujući našim odlukama i merama, što našom kupovinom, što kroz pravljenje novih ugovora o javno-privatnom partnerstvu, gde su sada privatnici dužni odmah da investiraju u nova vozila, što ranije nikad nije bio slučaj. To je istorijska reforma javnog prevoza, a kada na sve to uzmete u obzir da će od 1. januara prevoz biti besplatan za sve, ako to nije dovoljno za ove dve i po godine, a ne zaboravite da je devet meseci bio na snazi Prevremeni organ, onda ne znam šta je. Paralelno sa svim, ne odustajući ni od jedne stvari koje su ranije postojale. Pokušavamo da na sve načine što više smanjimo ogromni broj vozila koji imamo u gradu zbog razvoja Beograda, da usporimo te saobraćajne gužve za koje, do uvođenja prve i druge linije Beogradskog metroa nema drugog rešenja, osim ovako kako smo mi krenuli, a to je da dajemo nova saobraćajna rešenja, da radimo na infrastrukturi, da izfavorizujemo maksimalno novi javni prevoz koji će biti besplatan, gde se ljudima neće isplatiti da koriste privatna vozila. To je cilj. Mogao bih da pričam o tome u nedogled. Upravo pravimo jedan sajt koji će biti pušten posle Nove godine u januaru, gde će svi Beograđani moći da vide šta je

sve urađeno iz svake oblasti, čega nije bilo u Beogradu, a od 2022. godine ima i na koji način se naš grad razvija. Na kraju krajeva, sledi nam i verovatno najveći saobraćajni projekat koji očekujemo da se realizuje, Mali metro, prvo Novi srpski most, umesto Starog savskog mosta, koji ako bude sve u redu će biti do kraja 2027. godine, a onda još nekih godinu i po dana je rok za tunel. Mali metro menja suštinski saobraćajnu mapu grada, jer odjednom dva najudaljenija dela grada postaju spojena, brže će se prolaziti tu javnim prevozom i kolima nego metroom. Stojim iza toga da ukoliko, ova Gradska uprava i

ja na njenom čelu, budemo bili do kraja mandata 2028. godine, da će Beograd u ovom periodu doživeti najveće kvalitativne promene, kako u infrastrukturi, tako i u

socijalnim davanjima, javnom prevozu, saobraćaju, a onda i bezbednosti.

Šta bi ste izdvojili kao najveći uspeh u 2024. godini, kada je reč o Gradu?

U 2024. godini po mom mišljenju sigurno je najveći uspeh pravljenje novog ugovora javno-privatnog partnerstva u javnom prevozu, zahvaljujući čemu smo u roku od par meseci dobili više od 350 novih vozila u našem javnom prevozu. To je apsolutno najveća stvar. Nema više vozila u kojima je probijen pod, gde je auspuh ubačen unutra i samim tim smeta putnicima zbog izduvnih gasova. Naravno, dešava se kad je 40 stepeni napolju, da je još uvek vruće u autobusu, ali nema više vozila gde su klime pokvarene. Može da se desi da vozač ne upali klimu, pa mi tražimo ko su oni koji pokušavaju da uštede i sankcionišemo ih, ali nema više vozila gde ne radi klima. Ili ih ima u zanemarljivom broju, i njih očekujemo da ćemo sledeće godine zameniti. Mislim da je jedan od većih uspeha u 2024. godini početak ogromne reforme javnog prevoza, zanovljavanje čitavog javnog prevoza. I zato je važno da ljudi znaju da kad god vide plavi autobus, da je to novi autobus, a očekujemo da će do kraja 2026. godine svi autobusi biti plavi, što znači da će

svi biti novi i da neće biti starijih vozila od dve godine na ulicama Beograda.

Beograđani ne treba da nasedaju na notornu laž da neko nešto prefarbava. Od 1600. vozila biće ofarbano samo stotinak. To su naša vozila sa kraja 2022. godine i početka 2023. godine, njih stotinak ćemo ofarbati jer mislimo da bi bilo neodgovorno da ta vozila tretiramo kao stara vozila. Sva druga vozila su novi autobusi i svi drugi plavi autobusi koje vidite na ulicama su autobusi kupljeni u 2023.godini i kasnije. Do kraja 2025. godine u sistemu javnog prevoza neće biti vozila starija od dve i po godine, a paralelno nam stižu novi tramvaji koje smo naručili. Spremamo se za nabavku svih novih tramvaja, a spremamo se za i promenu trolejbusa u potpuno nova električna vozila koja će dati novu dimenziju i novi sadržaj Beogradu. Takođe, pored uvođenja ozbiljnog komunalnog reda u Beogradu, jer 2024. godine smo uspeli da isteramo na čistac, što bi se reklo, veliku borbu za uređenje beogradskih obala i posle dve godine mukotrpnog rada beogradske obale su ponovo uređene. Nema splavova u onoj meri u kojoj ih je bilo

prekoputa Kalemegdanske tvrđave, a obalu kod novobeogradskih blokova smo posle 30 godina doveli u red. Sada kada gledate na ušće dveju reka pogled nije zaklonjen splavovima kao što je bio. Posmatrajući stvari iz tog ugla mislim da je uvođenje reda izuzetno važno.

Šta je prioritet u narednoj godini?

Što se tiče 2025. godine nastavljamo, pre svega, reformu javnog prevoza, uvođenje novih vozila, reformu samog sistema i toga kako on funkcioniše. Cilj nam je da u širem centru grada ne postoji čekanje u saobraćaju duže od 10-ak minuta, bez obzira kakva je situacija, i zbog toga ćemo favorizovati žute trake. Neretko ne možemo da utičemo na saobraćajne gužve, pa se autobus zaglavi, ali ćemo pokušati da povećamo broj autobusa, da će toliko biti vozila na toj liniji i da će uspeti da se prevaziđe gužva. To nam je cilj. Bezbednosni projekat, o kome sam pričao, u 2025. godini bi trebao da ugleda svetlost dana i da beogradska deca, barem u školskim dvorištima i u dvorištima vrtića i tamo gde provode najviše vremena budu najsigurnija u ovom delu Evrope. Vidite šta se dešava svugde u svetu. Tragedije koja se nama, nažalost, dogodila u Ribnikaru, Mladenovcu, Malom Orašju i Duboni, da se takve stvari dešavaju i u drugim gradovima. Imali smo u Finskoj pre par meseci, takođe, tragičnu situaciju u školi, evo sada u

Zagrebu... Videli ste u Nemačkoj šta se dešava, tako da mislim da je taj bezbednosni aspekt izuzetno važan, i grad Beograd je mnogo uložio da bi rasteretio i pomogao beogradskoj policiji i onim organima javnog reda i mira koji vode računa o našoj zemlji i našem gradu.

Da li su preduzete sve mere da građani ne osete gužvu tokom uklanjanja Starog savskog mosta?

Sećate se koliko su pojedinci poslednjih pet, šest godina plašili javnost kako će sve stati, i kako neće moći da će se vozi gradom kada se zatvori Stari savski most. Evo vi mi recite, da li je sve stalo otkad je most zatvoren? Podsetiću vas, nekoliko koraka smo realizovali pre nego što se zatvaranje mosta desilo. Prvo smo izmestili Glavnu autobusku stanicu na Novi Beograd. Možda je i autobuska stanica jedna od

najvažnih stvari urađenih u 2024 godini, da se vratim opet na prethodno pitanje, jer se njeno izmeštanje čekalo od 2000. godine kada je i doneta odluka o izmeštanju, a mi smo je izmestili. Zatim smo obezbedili novu rutu kojom će da idu vozila koja menjaju tramvaje. To je isključivanje iz Karađorđeve sa novim saobraćajnim raskrsnicama kroz Pop Lukinu, kroz Gavrila Principa, pa smo obezbedili Sarajevsku ulicu. Zatim smo napravili probijanje Bulevara Zorana Đinđića i napravili jedan, pa drugi kružni tok. Proširili smo na Novom Beogradu dosta ulica i to su sve stvari koje smo uradili da bi se što manje osetilo zatvaranje Starog savskog mosta. Očekujemo da onog momenta kada on bude bio gotov, da se drastično promeni stanje u saobraćaju i smanje saobraćajne gužve. Naročito sa novobeogradske strane, jer to neće biti samo most, to je čitava saobraćajna infrastruktura koja će pratiti dolazak mosta, gde će biti uređeno nekoliko raskrsnica i saobraćanica jer se nastavlja sa proširivanjem ulica koje su na Novom Beogradu uveliko u toku poslednje dve godine.

Šta će Novi srpski most doneti Beogradu?

Na to sam odgovorio u prethodnom pitanju. Novi srpski most menja saobraćajnu arhitekturu grada. Projektom Mali metro, čiji je sastvani deo i novi most, smanjiće se zagađenje vazduha, procene su čak i blizu 20 odsto, a za toliko će biti smanjena i gužva u centru grada jer će vam tunel od Ekonomskog fakulteta do Bulevara despota Stefana omogućiti da ispod zemlje prođete iz najudaljenije tačke A u tačku B za samo par minuta. Zahvaljujući tunelu povezećemo praktično Pančevac, Višnjičku ulicu, čitavu levu obalu Dunava sa Novim Beogradom. Što se tiče samog mosta, omogućiće da imamo još jednu alternativu prelaska reke, jer ćemo i sa strane Novog Beograda i sa strane starog dela grada obezbediti infrastrukturu da možete do poslednjeg trenutka da birate na koji ćete se most uključiti. Nema grada u Evropi u kom možete ići do same obale reke, a onda da birate na koju ćete stranu i na koji most. To ne postoji nigde. Svugde morate ranije da se opredelite, a u Beogradu ćete moći Bulevarom Zorana Đinđića da idete do kraja, tj. do

kružnog toka, a onda da birate da li ćete levo na Brankov most, Novi srpski most, ili ćete desno na Gazelu ili Most na Adi. Ista je situacija i sa strane starog dela grada gde ćemo posebno pojačati radove. Već se radi, Savska ulica se završava, probijanje Karađorđeve i povezivanje sa Bulevarom Vojvode Mišića gde ćete, takođe, moći da odlučite u poslednjem trenutku na koji most želite da idete.

Kako će se rešiti problemi za stari deo grada?

Upravo u ovoj godini imaćemo mnogo radova u starom delu grada. Od Trga Republike preko Trga Nikole Pašića, Vasinu ulicu pretvaramo u dvosmernu. Predstaviću za dva meseca i rešenja za Ulicu Kneza Miloša, Nemanjinu, Sarajevsku... Prvi put se u ovom gradu maksimalno traže nova saobraćajna rešenja. Kroz proširivanja ulica, kroz menjanje ulica, kroz uvođenje reda tako da se stari deo grada rešava. Pored

toga, pravimo nove garaže. Napravili smo novu podzemnu garažu u „Pinkiju“ u Zemunu, a radovi na još dve podzemne garaže su u toku. U Beogradu u poslednjih 20 godina nije urađena ni jedna podzemna garaža do ovih koje sad mi pravimo. Uspeli smo da, na različite načine, otvorimo 2600 novih parking mesta na mnogim lokacijama u gradu. To su sve rešenja za stari deo grada. Pravimo jednu malu obilaznicu oko užeg centra grada, oko Kalemegdanske tvrđave, preko Dunavske ulice ka Višnjičkoj, da zaobiđemo centar grada, gde ćete moći da iskoristite Mirjevski bulevar i dođete do Bulevara Kralja Aleksandra Obrenovića. U skladu sa objektivnim mogućnostima u starom delu grada nalazimo nova rešenja jer ne možemo da od njega napravimo Novi Beograd, jer tu ne postoji ta širina koju, sa druge strane, Novi Beograd ima. Ovo je prva Gradska uprava koja se uhvatila u koštac sa tim problemima i moram da priznam da sam, pre svega, od javnosti očekivao mnogo više podrške, pošto je ovde najbolje kad ne radiš ništa, onda

ti niko ništa i ne zamera. Nemoj ništa da diraš i viči kako, eto, nemamo sreće. Nemamo sreće i to je neko nekada pokvario. Dajte da probamo da popravimo to što je neko pokvario, ako možemo.

Šta će „Ekspo 2027“ doneti Beogradu i Srbiji?

Pretpostavljam da će, za početak, doneti mnogo turista u naš grad. Ekspo nam je doneo jedan poseban plan razvoja Srbije koji su predstavili Vlada Republike Srbije i predsednik države. Ekspo je bio inicijalna kapisla mnogih razvojnih projekata, ne samo u Beogradu, nego i u Srbiji i zato ima višeslojno značenje. Jedno je unutrašnje gde nam je poslužio da nam to bude motivacija da se ubrzaju neki drugi projekti, ne samo u Beogradu. A drugo je konkretan interes što će, praktično, svet doći u Beograd da predstavi sebe u ta tri meseca koliko izložba bude trajala. Između ostalog, procena je da će doći i nekoliko miliona turista. Činjenica je da je, u toj oblasti, reč o projektu preko kog ceo svet sebe predstavlja na najbolji mogući način, a na tom jednom mestu u Beogradu.

I ove godine sva deca Beograda dobiće novogodišnji vaučer od Grada?

Vaučere sva beogradska deca i zaposleni u školskim i predškolskim ustanovama dobijaju već tri godine unazad. A pre toga, kad sam bio predsednik opštine Novi Beograd godinu dana su i novobeogradska deca dobijala vaučere, mojom odlukom. Četiri godine, tu gde sam ja na čelu, mi delimo besplatne vaučere. I oko toga su me optuživali kako je to jednokratno, predizborno, a evo stigli smo u kontinuitetu do četvrte godine. Danas ih više niko ne spominje jer svi smatraju da im to pripada. I da, pripada im. Naravno da im pripada od kad sam postao gradonačelnik, ili pre kad sam bio predsednik opštine Novi Beograd. Samo što im ranijih godina nije pripadalo, kao što im nije pripadao ni besplatni prevoz, ni 20.000 dinara đačke pomoći porodici, ni besplatni udžbenici pre toga, ni besplatni bazeni, ni besplatni vrtići... Sve im to danas pripada, samo što im, podsetiću još jednom, nije pripadalo pre mog dolaska na čelo Beograda. Sve ono što je do sada urađeno, dokle god budem vodio Beograd, će ostati na snazi i neće se ništa menjati. Naravno da sam ponosan i da se njihova realizacija odvija onako kako treba se odvija, jer ta vrsta socijalne politike je nešto što me je karakterisalo 10 godina na Novom Beogradu, a to je ono što me karakteriše i po čemu sam prepoznatljiv i danas kada vodim Beograd.

Najavili ste i akcije subvencionisanja uređenja i renoviranja stambenih zgrada u iznosu od 20%. Kako ste zadovoljni realizacijom ovih projekata?

Što se tiče subvencionisanja uređenja i renoviranja stambenih zajednica videćemo kakav je odziv bio. Konkurs je, mislim, bio otvoren nekih mesec dana. U svakom slučaju mislim da je to jedna dobra stvar i da Beograđani treba da iskoriste pomoć Grada koja nije mala. Da urede svoje zgrade, liftove, krovove, fasade... Nemam za sada podatke o odzivu ali, koliko sam primetio u javnosti, interesovanje je bilo veliko.

Takođe najavili ste ukidanje plaćanja gradskog prevoza. Kako građani reaguju?

Građane morate da pitate kako reaguju. Ono što ja znam je da će Beograd biti prvi grad na svetu, u Evropi sigurno, koji ima više od pola miliona stanovnika, a koji je doneo takvu odluku. To je vest koja je prostrujala u svetskim medijima. Ne znam da li je bilo koja vest u poslednjih ko zna kolko godina, a koja se tiče lokalne politike iz zemlje Srbije, u toj meri preneta širom sveta. Svi najeminentniji mediji i u Evropi govorili su pohvalno o toj našoj odluci. Mislim da je to dovoljno govori o tome koliko je ona važna. Ali ta odluka ne bi mogla da bude doneta da neke određene pripreme pre toga nisuurađene, da to nije deo vaše politike, u konkretnom slučaju moje i politike ove Gradske uprave. Bavimo se ozbiljnom socijalnom politikom jer smatram da je to ne samo socijalna mera, nego i način na koji ćete učiniti da u nekoj bliskoj budućnosti budete sa manje gužvi u centru grada, jer kada ponudite svojim građanima daleko kvalitetniji javni prevoz nego što je bio, kada im ponudite sva nova vozila javnog prevoza, kada im ukinete

plaćanje istog, verujem da ćete time da ih motivišete da više koriste prevoz nego svoje automobile. Da će taj novac koji su koristili za benzin ili za plaćanje karte u javnom prevozu, moći da upotrebe za nešto drugo i da podignu privredu i ne samo Beograda, nego i Srbije. A na kraju krajeva, mislim da ćemo time biti atraktivni i za turiste. Beograd svake godine ima sve veći broj turista.

Nedostaju nam hotelijerski kapaciteti, dok ugostiteljstvo i restorane imamo zaista na vrhunskom nivou. Beograd se svakim danom sve više širi. Beogradski aerodrom je verovatno aerodrom sa najbržom stopom rasta u poslednjih par godina u Evropi...Mislim da će besplatan javni prevoz značajno da pomogne strancima i turistima koji dođu u Beograd, jer u koji grad oni mogu da odu i da se voze besplatno? Način na koji je ta vest preneta u celom svetu, gde nigde nije negativno komentarisana, gde su čak Nemci i Francuzi pozivali da to urade i njihovi veliki gradovi, pokazuje koliko je ta odluka velika i važna.

Kakav program možemo očekivati na ulicama Beograda povodom organizacije Nove godine? Da li će se naći „za svakog ponešto“, s obzirom na to da se očekuje veliki broj turista?

Nisam se lično bavio programima. Sastavni deo naše vrednosne politike je, a govorio sam o tome kada smo pre dve godine uveli Beogradske dane porodice, da želimo da Beograd živi 12 meseci, da želimo da negujemo porodične i tradicionalne vrednosti, da želimo da ne samo zbog toga kako ćemo se predstaviti strancima, nego zbog nas koji živimo u ovom gradu, jednostavno postavimo tu vrednosnu platformu malo drugačije. Ona se, između ostalog, postavlja i tako što kulturne događaje, raznorazna muzička i zabavna dešavanja u gradu postavljate na način na koji verujete da je ispravan. Ne znam tačno ko će gde pevati u novogodišnjoj noći, ali ono što znam je da smo krenuli u realizaciju plana da praktično svako godišnje doba ima svoja dešavanja i svoje programe. Od Beogradske zime, jeseni, do Beogradskih dana porodice koji se održavaju na proleće i Beogradskog leta i da će tu biti puno i koncerata, pozorišnih predstava, festivala, sajmova i svega onoga što mislim da treba da ima jedna moderna evropska metropola. Beograd je odavno izrastao u metropolu, i tek će se na taj način definisati, da bude prepoznatljiv i u daleko širim okvirima nego što je u ovoj momentu percepiran.

U političkom smislu, sa kojim ministrima je najteže, a sa kojim najlakše raditi?

Nemam ja problem sa ljudima koji su spremni da rade za dobrobit svoje zemlje, svog grada. Grad Beograd je uvek otvoren za svako ministarstvo i dok ga ja vodim tako će biti. Mi smo tu svi na istom zadatku, bez obzira na naše lične ili političke različitosti. Ja problem nikada ni sa kim nisam imao, osim sa Goranom Vesićem, sa svima drugima sam najnormalnije komunicirao. Čak i kad sam bio na Novom Beogradu, nisam bio sastavni deo nijedne vlasti, ali sam uvek bio otvoren za saradnju sa svakim ko je imao dobru volju i nameru na Novom Beogradu. Zašto? Zato što nema tu podele, to što se mi razlikujemo politički, to što različno glasamo, ne znači da nemamo iste obaveze prema Gradu i državi. Kada imate tu vrstu odgovornosti da vršite vlast na nekom nivou, onda morate da je vršite jednako u interesu svih vaših građana i čitavog naroda, bez obzira na to ko za koga navija ili ko za koga glasa.

Najavili ste povlačenje iz politike nakon ovog mandata, što je izazvalo buru u medijima?

Ne znam šta je bura, šta je ili je nije izazvalo u medijima, ali umorio sam se malo posle svih ovih godina. Živimo u vremenu u kojem je svakome sve dozvoljeno. Živimo u vremenu u kojem ljudi koji nisu mogli da me vide nigde drugde osim na televiziji, koji ni sami ne znaju šta ih preporučuje, čime se tačno bave, koji nemaju jednu jedinicu mere u životu na koju mogu da se pozovu kada pričaju o bilo čemu, praveći neku čudnu društvenu atmosferu dobijaju prostor da komentarišu, etiketiraju, lažu, obmanjuju, samo zato što se to nekome isplati da im daje prostor za to. Ovde se danas više niko ne bavi time ko šta govori, već šta se govori, a to što se govori je direktno podređeno političkom interesu određene stranke, strukture, medijske grupe ili neke organizacije. Nikoga više ne interesuje odgovornost, nikoga više ne interesuje preporuka i

referenca. Eto, ja moram da priznam da ja svoj karakter da menjam neću. Svestan sam da politika postaje deo prostora u kojem može svako da istovari po vama kofu fekalija, bez ikakve odgovornosti i nikom ništa. Ne mogu da dozvolim da dajem na prostoru nikogovićima, za koje kada ih pitate ko ste vi i šta vas preporučuje, oni se uvrede i kažu da se tim pitanjem prelazi granica ličnog, umesto da kažu šta je to zbog čega i na osnovu čega oni meni ili bilo kome drugom o nečemu govore...Onog momenta kada bih prihvatio da se tome povinujem, tada bih sebe doživeo kao karakterno smeće. Da se povlačim pred onima koji nemaju nikaku vrednost samo zato što su društvene okolnosti namestile da oni mogu da rade šta god žele. E, pa ako mi želimo takvo društvo i ako želimo da nam grad, državu ili bilo šta vode ljudi koji kada ih pitate ko ste vi se uvrede jer ne znaju šta da vam kažu, i ako naš narod želi da takve ljude u budućnosti bira i da im poverava u ruke najvažnije stvari ove zemlje, od vođenja opština, gradova i tako dalje, ja u tome neću da učestvujem. I zato čudo treba da se desi da bih promenio svoju odluku. Zaista se ne bavim više ni rejtingom, ni lažima, niti bilo čime. Fokusiran sam na ono što danas radim. Potpuno sam siguran da sve što je urađeno i što se ispostavi da je dobro, posle određenog perioda blaćenja prestaju da pominju i prave se kao da je to oduvek tu. A nije oduvek tu.

Da li je vaša odluka konačna?

Meni je dovoljna satisfakcija činjenica da znam da sam direktno bio učesnik u nekim procesima, naravno sa svim onim ljudima koji danas vode grad zajedno sa mnom, kao i sa onima koji su vodili sa mnom opštinu Novi Beograd. Satisfakcija mi je da sam iza sebe ostavio neke stvari koje će služiti mnogo godina u budućnosti u korist svih onih koji budu živeli u našem gradu. Imam isuviše godina i životnog iskustva da bih se sad menjao. Što bi rekao Marko Miljanov, junaštvo je kad braniš sebe od drugih, a čojstvo je kad braniš druge od sebe. Da primenim primere, pre svega, čojstva a onda i junaštva, zato je bolje da se ja sklonim. Jer to kako su neki ljudi zamislili da treba sve da funkcioniše, u kojem si ti vreća za udaranje, a njegovo je samo da udara, bolje da se sklonim, jer vreća za udaranje nisam. A kada udarena vreća krene da se vraća u pravcu onoga ko je udario, onda tu više kraja nema. To je razlog moje odluke. Možda sam ušao u godine kada neke stvari prosto više ne mogu da istrpim, a pre sam mogao. Kada budem završio mandat i kad budem dao sve ono što mislim da mogu da dam, ipak nadam se da će mandat biti ceo jer možda iz nekih raznoraznih okolnosti i ne bude, u ovom poslu nikad ne znate šta nosi dan šta nosi noć, svakako da je moja odluka konačna i, ponavljam, treba čudo da se desi da bih je promenio.

Kako ćete i sa kim provesti novogodišnje i božićne praznike?

Biću kod kuće sa ženom i decom.

Da li ukrašavate jelku, koja jela spremate i da li ste kao mali verovali u Deda Mraza?

Ne spremam ništa ja. Spremaju kući moji roditelji, supruga. Ni jelku ja ne ukrašavam, oni sve sređuju u kući, takođe. U Deda Mraza sam verovao kao i sva deca do momenta dok... Dok nisam shvatio da nema Deda Mraza. Nisam se razlikovao ni po čemu ni od jednog deteta.

Koja novogodišnja proslava vam je ostala u najlepšem sećanju?

Nisam baš najbolji sagovornik za ta spomenarska pitanja, tako da... Moraću da vas lišim tog odgovora.

(Telegraf.rs/Pink.rs)