U Beogradu postoji više stotina skloništa: Sada imaju drugu namenu, a šta bi bilo u slučaju rata?

Ukoliko u Srbiji dođe do ratnog ili vanrednog stanja više od 1.000 atomskih skloništa širom zemlje biće ispražnjeno i osposobljeno za upotrebu u cilju zaštite stanovništva. Ovo za "Blic" tvrde iz Javnog preduzeća "Skloništa" kojima je na upravljanje povereno ukupno 1.442 ovakvih skrovišta, a većina njih trenutno se koristi u potpuno drugačije svrhe.

Kako kažu, samo 400 njih je trenutno pogodno za izdavanje, pa su se odavno ona i pretvorila u teretane, igraonice i "escape room-ove". Ipak, ukoliko do opasnosti dođe, zakupci u roku od 24 sata moraju da ih isprazne.

Preporučujemo

Situacija u svetu u poslednjih nekoliko dana bukti. Podsetimo, nakon što je predsednik SAD Džozef Bajden Ukrajini odobrio upotrebu ATACMS raketa na teritoriji Rusije, oči celog sveta uprte su ka Moskvi. Mnogi sumnjaju da sve vodi ka nuklearnom ratu, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ponedeljak je na konferenciji za medije izjavio da je ovaj scenario i te kako moguć, kao i da Srbija nema dovoljan broj mesta u atomskim skloništima i da je potrebno obnoviti infrastrukturu.

Vučić: Mi smo potpuno nespremni, ima mesta za samo 257.000 ljudi

Prema informacijama Javnog preduzeća Skloništa, u Beogradu ih ima ukupno 980, a u Srbiji 1442. Ipak, predsednik Srbije u svom obraćanju u ponedeljak istakao da ona mogu da prime samo 257.000 ljudi, te da će morati da se radi na obnovi infrastrukture.

"Mi smo potpuno nespremni, imamo mesta za 257.000 ljudi u skloništima i moraćemo da razgovaramo sa ljudima koji imaju teretane, vešernice, prodavnice, da obnavljamo infrastrukturu da bi došli do broja od milion i po ljudi koje možemo da smestimo u sklonište", rekao je Vučić nakon što se dotakao teme potencijalnog nuklearnog rata zbog trenutne situacije u Ukrajini.

Koliko skloništa ima Beograd i gde se ona nalaze?

Kako navode iz Javnog preduzeća "Skloništa", od nekoliko hiljada atomskih skloništa na teritoriji Srbije, njima je na upravljanje povereno tačno 1.442, od toga, 980 na teritoriji Beograda.

Ona se nalaze na teritorijama 15 gradskih opština, a najveći broj njih:

Novi Beograd (244)

Rakovica (130)

Voždovac (107)

Čukarica (91)

Zvezdara (132)

Zemun (70)

Palilula (50)

Iako skloništa postoje i u opštinama Barajevo i Surčin, ovo preduzeće njima ne upravlja, te ih ne uvodi u svoju statistiku.

Pojašnjavaju da u sistemu sklanjanja i zaštite stanovništva i zaposlenih pored skloništa koja su poverena na upravljanje Javnom preduzeću za skloništa u Srbiji postoji nekoliko hiljada kućnih i ostalih skloništa i više stotina skloništa privrednih društava.

Ko i kako održava atomska skloništa u Srbiji?

S obzirom na to da se većina skloništa izdaje tokom mirnodopskog perioda (perioda bez vanrednih stanja i rata), ona skloništa kojima upravlja Javno preduzeće "Skloništa", održavaju se sredstvima od zakupa i drugih izvora.

"Jedini prihod preduzeća je zakupnina od mirnodopskog korišćenja objekata (mali broj se izdaje, ostala nisu pogodna za izdavanje). Jako je bitno naglasiti da od 2012. godine građani ne plaćaju naknadu za održavanje postojećeg fonda skloništa i izgradnju novih skloništa", kažu iz preduzeća.

Davanje u zakup skloništa u uslovima koji nisu ratni i vanredni, vrši se u skladu sa Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom i davanja u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i ustupanja iskorišćavanja drugih imovinskih prava, kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih ponuda.

"Izdata skloništa se koriste u različite svrhe, a najčešće kao magacini, arhive, teretane, igraonice i slično. Republička direkcija za imovinu RS daje saglasnost za korišćenje objekata za određenu namenu, a u slučaju promene namene, uvek se mora dobiti nova saglasnost od iste. Od ukupnog broja skloništa koja su poverena na upravljanje Preduzeću samo je oko 400 pogodno za izdavanje. Na teritoriji Republike Srbije izdato je ukupno 305 objekta, od kojih je 168 na teritoriji 15 opština grada Beograda", kažu iz ovog preduzeća.

"Imam atomsko sklonište, ali za ljude nema mesta od kiselog kupusa"

S obzirom na to da je poznata činjenica da atomska skloništa u periodu mira imaju potpuno drugačiju svrhu, građani su na društvenim mrežama podelili šta se nalazi u skrovištima njihovih zgrada. Tako, imamo veliki spektar namena - od teretane, preko "escape room-a" i vešernice, pa sve do prostorije za kiseljenje kupusa i spremanje zimnice.

"Moja zgrada ima atomsko sklonište, ali nema mesta za ljude dok ne prođe sezona kiselog kupusa", napisao je jedan sugrađanin na društvenoj mreži "X".

Komentari ispod njegove objave su se samo nizali, pa su tako drugi navodili da se kod njih u skloništu namenjenom za ratna stanja nalaze stare fotelje, televizori i daske.

"Kod mene je u skloništu sve što ljudima ne treba u stanovima. Nema ni struje ni vode, ali ima pacova", tvrde građani.

Bilo je i šaljivih komentara, poput onih da će "Putin sačekati sa korišćenjem nuklearke dok ne prođe sezona kiselog kupusa", ali i da bi pravljenje sarme moglo da bude prava zanimacija tokom boravka u skloništu.

Šta se dešava sa skloništima ako dođe do ratnog stanja?

Kako objašnjavaju iz preduzeća, ako to ratnog stanja dođe, skloništima rukovode pripadnici Sektora za vanredne situacije koji obezbeđuju da se sklonište koristi u skladu sa njegovom namenom,

"U sklonište je potrebno poneti samo neophodne lične stvari. Lokalna samouprava treba da izradi brošure koje obrađuju sve nedoumice stanovništva o boravku u skloništu", napominju iz Javnog preduzeća "Skloništa".

U slučaju proglašenja vanredne situacije skloništa koja se koriste kao ostave, "escape room-ovi" ili nešto sasvim drugo, mogu se isprazniti, a u slučaju proglašenja vanrednog ili ratnog stanja moraju se isprazniti i osposobiti za zaštitu u roku koji odredi štab za vanredne situacije, a najkasnije u roku od 24 časa.

Isto važi i za stambene zajednice, koje koriste skloništa u mirnodopske svrhe, kao ostave stanara.

Gde bi se građani Srbije sakrili tokom potencijalnog rata?

Kragujevac, Niš, Novi Sad i Užice, uz Beograd predstavljaju gradove koji imaju najveći broj atomskih skloništa, o kojima vodi računa pomenuto preduzeće. U manjim mestima, ukoliko ih i ima, atomska skloništa su nadležnost upravnika zgrada u kojima se nalaze.

Kako je rekao upravnik zgrade Ljubiša Pavlović, pojedine je komunalna inspekcija već počela da obilazi.

"Komunalna policija je pre tri meseca, kada je već bilo najavljeno da će da se pogorša situacija između Ukrajine i Rusije, krenula da obilazi atomska skloništa. Tako da sam ja kao upravnik dobio pohvalu. Zgrada ima 20 stana, predviđeno za 20 ljudi", navodi on.

(Telegraf.rs/Blic.rs)