Kakvi su ovo hijeroglifi? Umete li da čitate ovakvu ćirilicu? Probajte na primeru starih beogradskih novina

Beogradske novine iz 19. veka izgledale su potpuno drugačije od onoga što smo navikli u poslednjih stotinu godina - to je bilo svega nekoliko listova sa ispisanim tekstom, bez ikakve slike i ilustracije. Stil je bio poptuno drugačiji, ali i jezik, tačnije, pismo. Pisalo se ćirilicom, ali nereformisanom.

Ukoliko znate ruski možda će vam biti lakše da pročitate ovu vest koju smo izdvojili iz nedeljnog lista za književnost, zabavu i novosti "Šumadinka" iz davne 1850 godine.

Preporučujemo

Vest je u rubrici: Strane novosti i napisana je sa efektnim sarkastičnim zaključkom.

— Варошъ Сент.-Андреа была е 1. о. м. тако потоплҍна, да су се люди у кућама морали на таване пеняти, но познато є да єдно зло редко само долази, тако и ту буде; єръ іошть є потопъ траяо а ватра букне и двеста кућа изгоре. (У 1847. години бeше гладъ, у 1848. ратъ, 1849. колера и поморъ, у овой садъ потопъ и погоръ, изъ свега тога видимо да ће скоро быти страшный судъ.)

Ukoliko vam nije bilo sve najjasnije, evo pomoći. Upotrebljava se stari glas "jat", koji se čita kao "e" ili "(i)je", a može i samo "i", zavisi iz kog dela srpskog govornog područja dolazite. Grafema za "jat" je ҍ.

Koriste se i dvoglasi: ja (я), je (є), ju (ю), kao i meki (ь) i tvrdi (ъ) znak. Ako ispred mekog znaka i dvoglasa, kao i glasa "jat" stoji slovo N ili L, ono se umekšava. Glas "jeri" (ы) možete čitati kao I, što vađi i za slovo "i".

Dakle, tvrdi znak nema gotovo nikakvu funkciju pri čitanju, meki umekšava suglasnik, a "i" se piše na tri načina.

Evo još jedne vesti koja kritikuje vlasti zbog brutalne cenzure, ali ne u Beogradu, nego u Zagrebu. To su, dakle, "strane novosti", a u ono vreme Zagreb je bio austrougarski.

— Изъ Загреба то є ново да є „нашъ родолюбивый” Банъ смиловао се и забранiо новине „Славенскiй Югъ” и последньи брой метутъ є подъ печатъ; а Госп. учредникъ вргнутъ є подъ „присмотру.” Но нико нека непомысли да Банъ нiє прiятель Славеныима, єръ ово є друга година како се мы увҍравамо, да є онъ и на срцу и на єзыку великiй доброжелатель Славена, само мрзи га да се дҍлмомъ покаже. Доста є што добро жели и говори, па макаръ и зло радiо.

Kada sad pogledate, nema velikih razlika u govoru od pre skoro dva veka i danas. Tek pokoji arhaizam i neke pravopisne razlike. Ali, ono što je možda najvažnije je da shvatite da su učeni ljudi u to vreme, kada je standardizacija jezika još bila u procesu, na narodnom, razumljivom srpskom jeziku, kojim se i danas služimo, umeli ne samo da lepo pišu, već i da ozbiljno promišljaju i kritikuju.

Foto: претражива.срб

Nešto o Šumadinki

"Izdavač i urednik je bio Ljubomir P. Nenadović. List je imao raznovrsnu sadržinu: zabavu, književnost, zanimljivosti, ali i oštre kritike. Nenadović je pokrenuo list 'Šumadinka', prvobitno kao porodično-književni list, koji je ubrzo dobio glas 'opasnog, republikanskog' lista. Kao humorist, bio je kivan na vlasti u Srbiji jer su suviše ozbiljne i zvanične, te pedantno sprovode cenzuru nad listovima. Kada donosi beleške iz spoljne politike uvek je na strani naroda, a protiv vladaoca, njegov list je pun priča i anegdota o vladarskoj nezahvalnosti i potrebi za laskanjem. Cenzuri se stalno podsmevao. Neko vreme mu se gledalo kroz prste, kao rođaku kneginje Perside, ali list je na kraju ipak zabranjen. Kada je 'Šumadinka' prvi put prestala da izlazi, urednik je platio zvona da oglase smrt lista", navodi se na sajtu претражива.срб, gde smo i našli ovo izdanje.

(Telegraf.rs)