Samo metro, trole i luksuzna kola: Vizionari Beograda iz 1946. znali su šta nas čeka, a ovo su njihova rešenja
Puške su utihnule, a nebo nad Beogradom konačno je bilo slobodno. U vreme kada se Jugoslavija dizala iz pepela, grcala u siromaštvu opustošena ratom, vizionari nisu spavali!
Urbanistički institut Ministarstva građevina Srbije izradio je skice idejnih planova za uređenje i izgradnju Beograda, pisale su 1946. godine nedeljne novine 20. oktobar. Direktor tog institua bio je arhitekta Nikola Dobrović.
U skladu s vremenom i ideologijom napravljen je uvod u ovaj tekst koji kudi stare, predratne vlasti, nudeći tako novu viziju i novi obrazac razvoja grada.
Beograd je, pisalo se, građen "bez plana i osnovnih principa moderne urbanistike jednog velikog grada"
"Kao pečurke posle kiše rasle su palate po Beogradu, ali bez ikakvog reda. Svak je gradio tamo gde mu se bolje rentiralo", kritikovali su novi one prethodne...
Ma kako da smo danas dužni da takvo stanovište preispitamo, činjenica je da je ono što je usledilo, a naročito podizanjem Novog Beograda, bio jedan moćan urbanistički poduhvat. Ipak, mnogi snovi nisu ostvareni, a među njima je i metro, sistem čija izgradnja je počela tek u današnje vreme. Ili, na primer, izgradnja Beograda na obalama reka, na mestima koja su decenijama pre toga bila zauzeta prugom.
"Beograd će kao glavni grad FNRJ, doživeti u najskorijem vremenu takav polet, kakav se ne pamti u njegovoj burnoj i dugoj istoriji", pisalo se.
I to je, zapravo, bilo tačno. U stvari, prjekcije su i premašene! Verovalo se da će jugoslovenska prestonica imati između 750 hiljada i milion stanovnika.
Jedna od najvažnijih stavki, koja nije ispunjena sve do druge decenije 21. veka je bila izmeštanje pruge iz centra grada. Tada su postojale ideje da se glavna stanica izgradi na Bežaniji ili "jataganmalskoj dolini".
"I postrojenja rečnog saobraćaja doživela bi velike izmene. Sa Save bi moralo da se preseli teretno pristanište i Gradski servis na Dunav, a na Savi bi ostalo samo putničko pristanište. Tako bi sa obale Save nestalo svih onih magacina, drvara, slagališta i šupa, a Beograd bi dobio divan kej od Ade Ciganlije do ušća u Dunav. Na tom keju bi se podigla ministarstva Republike Srbije, velike javne zgrade, umetničke galerije, biblioteke i kupatila", bile su ideje izložene u skicama.
A evo i par reči o metrou...
"Treći važan moment bez koga se ne može zamisliti gradski saobraćaj jednog velikog grada, a koji predviđaju i planovi novog Beograda, jeste izgradnja podzemne železnice — beogradskog metroa. Taj metro išao bi od Kalemegdana preko Terazija, Slavije, hrama Svetog Save do Banjice, sa jednim velikim krakom do bežanijske železničke stanice. Pored toga, oko celog Beograda, pored Save i Dunava, izgradila bi se jedna velika autostrada koja bi kanalisisala teretni saobraćaj, tako, da bi sa gradskih ulica nestalo tramvaja, autobusa, kamiona i kola. Jedino putnička luksuzna kola i trolejbusi mogli bi da se kreću kroz grad", bila je vizija razvoja Beograda.
Sada je došao na red i metro, a trasa je odabrana tako da najpre pokrije najopterećenije pravce.
(Telegraf.rs)
Video: Navijači Srbije u metrou
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.