"Zovem se Đorđe": Beograđani komentarišu pretužan oglas sa bandere, "nemam porodicu, nikome neću smetati"

Čitajući ovu vest, mislim da sam prepoznao Đorđa na slici. Pre par godina, preko leta, volontirao sam u narodnoj kuhinji, gde sam ga viđao. Izdvajao se po tome što ostavlja utisak izuzetno mirnog, prijatnog i kulturnog momka. Baš deluje tako, kako je sebe opisao u oglasu. Opštepoznato je da osobe koje prodaju pomenuti časopis imaju određene smetnje, pa su komentari kojima se u negativnom kontekstu karakteriše ličnost ovih divnih ljudi vrlo neumesni. Đorđu želim svu sreću ovog sveta u pronalasku smeštaja. Žao mi je što mu i sam ne mogu pomoći, jer nemam svoju nekretninu i stanujem privatno.

Zasto bas Beograd,toliko ima napustenih kuca po selima...

Ma ne, bolje Rusu nekom da se izda smeštaj da se uzme kinta. A Đorđe i ostali nek crknu, bitno je da je moja pohlepna zadnjica natovljena. (Nadam se da shvatate da sam ironičan)

Ima još dobrih i plemenitih ljudi i nadam se da će neko od njih pomoći mladići. Na žalost ne živim niti imam stan u Beogradu ali ću se bar moliti da Djordju neko pomogne. Drago mi je da se i ovakvi tekstovi objavljuju jer mi je muka od pisanja o garderobi i luksuznom životu totalno za narod nebitnih osoba, koje to bogatstvo nisu stvorile u znoju lica svog ni časno ni pošteno. Djordje je primer života poštenih ljudi.

Koliko ima Đorđa u Srbiji?

Hrabro i ispravno. Tako treba. Pozitivno a ne sa turobnim mislima. Toliko možemo da učinimo,toliko može i mora i grad da učini. Jedna soba sa kupatilom njemu dovoljna. Nešto nameštaja isto može da se skupi. Pošteno radi i zarađuje da preživi. Neko sigurno može da mu da posao i to mlado napaćeno biće skloni sa ulice