"Boro, Boro, sve je počelo te '95-e" Dijani su stihovi potekli iz srca, koliko li samo ima ovakvih priča!

Ime za srpski rokenrol, legenda i ljudina Bora Đorđević, sahranjen je prošle subote u rodnom Čačku.

Mnogi su se poznati oprostili od njega, nema ličnosti sa srpske scene koja na neki način nije bila povezana sa Borom.

Ali njegov duh živi u svima nama, običnim ljudima. Pesme "Riblje čorbe" i Borine priče usadile su se u neki deo našeg detinjstva, mladosti, zrelosti, tuge i sreće, trenucima sudbonosnim i životnim prekretnicama.

O tome koliki je pečat ostavio Bora na "običnog" čoveka i koliko mu je prodro u srce svedoči i pesma naše sugrađanke Dijane Mirković, koju nam je poslala.

Napisana pitko i tanano, iskreno iz duše, ova pesma možda se neće naći u zbirkama i knjigama, možda neće biti recitovana sa neke bine, nagrađivana u visokim krugovima. To je lična, intimna pesma, jedna od mnogih koje poju duše običnog čoveka, ali nisu svi baš tako vični i da osećanja stave na papir, kao naša Dijana.

Boro, Boro sve je počelo te '95-e

Ti veliki roker, a ja malo dete.

Kao da je bilo juče,

zaboraviti nikada neću,

čula 'Buvlju pijacu' i otkrila sreću.

Tada ljubav se stvorila koja traje i traje,

prestala nije i bezuslovno ti se daje!

Tu ljubav istu prenosim na dete svoje

i želim da i njoj bude omiljena kao i meni,

ona tvoja: 'Jedino moje.'

Sada kada te nema, svima nam je žao!

Ćao Boki, ćao, ćao.

Vidimo se gore u nebeskoj kafani

gde su svi ljudi: časni, pošteni i slavni

(Telegraf.rs)