Njeno veličanstvo Beogradska arena: Istorijat ponosa grada kome je vraćeno ime

Prethodnih godina zbog sponzorstava najveća dvorana u ovom delu sveta, ponos Beograda, impozantna "Arena" imala je dodatak u nazivu "Štark" i "Kombank", ali je krajem prošle godine gradonačelnik Aleksandar Šapić najavio da će uz Arenu ipak stajati samo ime "Beogradska". Nedavno su, osim natpisa "Beogradska arena" ćirilocom postavljena su i četiri grba Grada Beograda.

Ovo velelepno zdanje već 20 godina mesto je velikih sportskih, kulturnih i muzičkih događaja. Tokom pandemije kovida bila je i bolnica. Osim što je kroz svoju istoriju menjala nazive, ova dvorana od samog početka izgradnje prošla je i kroz razne faze koje su zapravo bile slika društva i problema koji su se dešavali. Detaljno o Areni pisale su "Večernje novosti".

Preporučujemo

Beograd je od FIBA 1989. godine dobio mogućnost da organizuje Svetsko prvenstvo u košarci 1994. godine, ali uslov je bio da se izgradi nova dvorana. Odmah je raspisan konkurs i započelo je traženje najboljeg projekta. Odabran je rad arhitekte Vlade Slavice. Tokom 1991. godine odabran je prostor u Bloku 25.

Izgradnja počinje 1992. godine, ali sankcije i ratna zbivanja prekinuli su posao tri godine kasnije. Odustajanja od projekta nije bilo pa je posao nastavljen 1998. godine.

Posle burne 2000. godine i promene vlasti u našoj zemlji, počinje intenzivnije da se radi do 2004. godine kada je ona napokon i završena. Ovo zdanje sastoji se od velike dvorane, male sale i parkinga.

Velika dvorana ima površinu 48.000 metara kvadratnih i može da primi od 20.000 do 25.000 posetilaca. Mala dvorana ima 2.275 metara kvadratnih i služi kao prateći objekat i koristi se za pripreme i trening sportista.

Svečano otvaranje i prvo veliko takmičenje koje je održano 31. jula 2004. godine u ovom velelepnom zdanju bilo je međunarodno košarkaško takmičenje "Dijamantska lopta" u organizaciji FIBA. Održana su samo tri ovakva turnira, prvi je organizovan u Hongkongu, drugi u Beogradu, dok je treći i poslednji turnir bio u kineskom Nankingu.

U "Beogradskoj areni" tada je učestvovalo šest reprezentacija, a tadašnja reprezentacija Srbije i Crne Gore u finalu je savladala Litvaniju rezultatom 93:80. U znak sećanja na ovo prvo i veliko takmičenje koje je organizovano na severnom platou postavljena je i skulptura košarkaške lopte.

Nekoliko godina kasnije ovde je organizovano i takmičenje "Noć skokova", a motociklisti su tada izvodili ekstremne performanse na dvotočkašima. Tada je arena pretvorena u ogromno gradilište, a bile je postavljeno nekoliko skakaonica. Tokom 2009. godine ovde su se susretali i takmičali učesnici Univerzijade, u sklopu koje se nadmetalo 9.000 mladih sportista iz 140 zemalja.

Tradicionalno već godinama ovde se igraju i utakmice domaćih košarkaških timova Crvene zvezde i Partizana u međunarodnim takmičenjima.

Osim sportskih nadmetanja, brojni umetnici birali su "Beogradsku arenu" da ovde održe svoje koncerte. Od Andree Bočelija do domaćih rok i folk zvezda. Dugo je među muzičarima znak prestiža bila puna "Arena". Zato su se mnogi domaći izvođači odlučivali da baš ovde održe svoje koncerte. I nisu samo domaći muzičari birali ovo mesto za svoje spektakle, već i brojni svetski izvođači. Ovde je organizovana i Evrovizija 2008. godine. Prethodnih godina ovde su organizovane i cirkuske predstave i dečje predstave na ledu.

"Beogradska arena" prema anketi Evrolige svrstana je među tri najbolje dvorane u kojima se održavaju košarkaške utakmice ovog takmičenja. Zato je završni turnir Evrolige 2018. godine organizovan ovde i ponovo 2022. I tokom prethodnih 20 godina ovde su organizovane i Evropska olimpijada mladih, Dejvis i Fed kup, svetsko prvenstvo u karateu, evropska prvenstva u vaterpolu, futsalu, džudu, rukometu i stonom tenisu, finale Svetskog kupa u odbojci.

Važna karakteristika ovog zdanja je i koliko brzo se "Arena" isprazni po završetku programa, a prema nekim podacima to je moguće za manje od deset minuta.

(Telegraf.rs/Večernje Novosti)