6 znakova po kojima se prepoznaju Beograđani s periferije: Muke, predrasude, ali i slatki trenuci slobode

Ako ne živite na Dorćolu ili Čuburi i tri generacije unazad vam nisu rođene u Beogradu, definitivno ćete se susreti bar sa nekom predrasudom od strane sugrađana.

Da li je ikada iko definisao šta je to centar Beograda? Neka najgrublja podela bila bi da su to opštine Vračar, Stari grad, Savski venac i deo Palilule. Ali, i Novi Beograd je centar grada, pa i Zemun. Ako je teško odrediti granicu centra grada, još je teže podeliti Beograd na urbani i ruralni, gradski i prigradski. A Beograđani vole da definišu neke stvari...

Preporučujemo

Život na periferiji znači susretanje s nekim predrasudama, ali i uživanje u nekim stvarima u kojima drugari iz centra mogu samo da maštaju. U ovom tekstu nećemo spomenuti nijedno naselje, a vi nam u komentarima pišite šta je za vas periferija, a šta centar i da li biste menjali život u gradu za život u predgrađu (i suprotno).

Taksi ne dolazi na poziv

Foto: Mateja Beljan

Ukoliko uporno pokušavate da dobijete slobodno vozilo, a to vam ne polazi za rukom, razmislite da li ste se našli izvan "urbane zone". Moguće je da nijedan taksista ne želi toliko praznih kilometara i rizik da od vožnje odustanete kad dođe po vas. Čak i kada su spremni da plate više od 2.000 dinara za vožnju, stanari predgrađa teško da će moći da koriste ovu uslugu.

Trocifreni bus

Foto: Mateja Beljan

Simbol prigradskog prevoza su trocifreni busevi kojima nikad ne znate trasu, stajalište i koliko ćete ih dugo čekati. Morate baš da poznajete kraj, linije i navike da biste se uputili na dugo putovanje od centra ka periferiji.

Večera iz frižidera

Foto: Shuttterstock

Mali je izbor hrane koju možete naći u kasne sate na kioscima, u picerijama ili putem dostave. Mnogi marketi su posle 22 sata zatvoreni, pa je za očekivati da u frižideru imate bolje zalihe hrane

Kašnjenje na posao i u školu

Foto:Shutterstock

Nema boljeg izgovora za kašnjenje od onog da ste dugo čekali "Lastu" ili da vam se pokvario autobus na nekoj njivi, u šumi ili kakvoj nedođiji. I, zaista, svi imaju za to razumevanja, jer niko ne želi da se nađe u toj koži.

"Dođi jednom..."

Foto: Shutterstock

Imaćete mnogo poziva od Beograđana s periferije da ih posetite, ali vam se nešto neće dati, oklevaćete i odlagati put. Pa ipak, kad se jednom nakanete, zagarantovana je dobra zabava. Shvatićete da se ovde slobodno pušta muzika, da kapija može da bude i otvorena, da se lepo jede i lepo leškari u hladu, a da deci ne treba park da bi se igrala. To su retke, ali duge i slatke posete prijateljima s periferije.

Domaća hrana

Foto: Telegraf

Često ćete videti kako vaš sugrađanin koji ćivi podalje od "kruga dvojke" iz kese vadi zanimljive stvari za "has" - nekakav domaći sir, čvarke, slaninicu, gibanicu. Radije će pojesti to svoje nego naručiti "pljedžu". Ne znači to da je on seljak, da ima imanje i da gaji životinje, ali na periferiji uvek se nađe neko ko to sve ima, uvek neka baka, komšinica, tetka ili strina natrpaju svašta u torbu, pa to dobro dođe kad se krene u grad na ceo dan.

Ništa lepše nego kad na posao donese domaće kolače ili gajbu voća.

(Telegraf.rs)