Davno su izgubili sjaj, ali i dalje opstaju: Možete li da zamislite centar grada bez Staklenca i Čumića
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
SS
Без Чумића тешко да замислим Београд, није што је некада био, али мислим да се лепо снашао и да има неку своју душу. Ваљало би мало да се среди сигурно, али не бих волео да изгуби свој тренутни уметнички шарм и постане само још једно "модерно" ругло. С друге стране, без стакленца могу да замислим, чак шта више надам се да нећу морати да замишљам. Увек било ругло, и једна одвратна стаклена грдосија у мору лепих околних. Мада имам ниска очекивања да ће га икада заменити нечим лепим, што би се и уклопило са околином...