Misterija vile u Krunskoj: Zakoračili smo u krš i lom, ne zna se ko je vlasnik, a evo šta ima pravo da uradi

Oduvek je privlačila pažnju prolaznika - tajnovita i skrivena iza ograde koju je prožimao bršljan, davno je izgubila sjaj, ali ne i šarm. To je vila na uglu Krunske i Smiljanićeve ulice, koja je poslednjih godina u strašnom stanju, a požar koji je izbio prošle nedelje potpuno ju je ogolio i devastirao. Kročili smo u ovu zgradu i ugledali tužan prizor.

Preporučujemo

Mogli smo da zakoračimo svega dva - tri koraka od praga. Sve prostorije su pune letvi i građe koja se obrušila s krova, spratovi se ne razaznaju, a umesto plafona kroz ovaj krš i lom vidi se plavetnilo neba.

Ni zadnji ulaz nije bolji - nailazimo na drveno stepenište koje ne vodi nigde, jer se patos prvog sprata obrušio u prizemlje i kao da je cela građa iz unutrašnjosti sada jedna gomila šuta među zidovima..

U otvorima sa strane, kroz prozore i podrumske ulaze, natrpan je kabasti otpad.

Ovaj dom sada je do te mere uništen da više ne može da posluži ni beskućnicima. U njegovom vrtu živoje još samo od ptica kojima neko redovno baca ostatke hleba.

A da je reč o biseru arhitekture, kući koja je od značaja ne samo po sebi, već i za razvoj vizuelnog identiteta Krunske ulice, kazali su nam i u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

"Objekat tipa vile na uglu Krunske ulice br. 66 i Smiljanićeve 44, podignut je za beogradskog advokata Dragića Pavlovića 1927. godine, u stilu akademizma. Objekat pripada najvrednijem arhitektonsko-urbanističkom i kulturno-istorijskom sloju Krunske ulice - grupi stambenih vila predratnog i međuratnog perioda, povučenih od ulične regulacije, sa uređenom zelenom površinom prema ulici.

Istovremeno, on se nalazi u onom posebnom segmentu Krunske ulice, kao saobraćajnice sa raskošnim drvoredom na zelenom ostrvu. Ovi objekti ove grupe svojom autentičnom arhitektonsko-stilskom koncepcijom uticali su na formiranje celokupnog prostora. Budući da je većina ovih vila, uglavnom spratnosti od prizemlje plus sprat do prizemlje plus dva sprata, nastala između 1918. i 1941. godine, svojom estetikom one potvrđuju sva stilska previranja u periodu između dva rata", kazali su nam.

Može li zgrada da se poruši?

Zgrada je zaštićena zbog svoje arhitektonsko-urbanističke vrednosti i kategorisana kao objekat posebnih vrednosti koji formira karakter prostora u okviru celine "Krunska ulica u Beogradu", a koja uživa status prethodne zaštite. U nadležnosti je Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

"Kako je objekat već godinama u izuzetno lošem stanju, prema zahtevu investitora iz 2017. godine, Zavod je izdao uslove za preduzimanje mera tehničke zaštite kojim je dozvoljena rekonstrukcija objekta u okviru postojećeg gabarita i volumena, bez mogućnosti rušenja. Dalje propadanje objekta nije izmenilo njegovu ponovnu valorizaciju. U okviru predloga Odluke za proglašenje Krunske ulice za kulturno dobro, on je kategorisan kao objekat posebnih vrednosti koji podleže sledećim merama zaštite: očuvanje postojećeg stanja, horizontalnog i vertikalnog gabarita objekata, oblika krova, karakterističnih detalja, konstruktivnog sklopa i primenjenih materijala. Usled sagledavanja stanja objekta na terenu i konstatovanja izrazito lošeg njegovog stanja, posebnom alinejom je naznačeno da ga je u budućnosti potrebno rekonstruisati, sanirati i sačuvati, ukoliko za to postoje svi relevantni podaci. Kao krajnja mera Zavoda navedeno je da je, s obzirom da je objekat pretrpeo izvesne promene u odnosu na arhivski projekat, da je urušen i da je konstruktivno-statički u lošem stanju, moguća izgradnja novog objekta isključivo na povučenoj regulaciji prema Krunskoj ulici, a prema Smiljanićevoj ulici na ivičnoj regulaciji, poštujući niz i formiranu urbanu matricu i tipologiju gradnje. Visinu eventualnog novog objekta potrebno je usaglasiti sa visinama objekata posebnih vrednosti u neposrednom okruženju", objašnjavaju.

Foto: Mirko Radonić

Zakonska prava, obaveze i odgovornosti vlasnika i držalaca kulturnog dobra, prema Zakonu o kulturnom nasleđu

• ima pravo da koristi kulturno dobro i dobro pod prethodnom zaštitom na način koji je u skladu s zakonom i merama utvrđenim na osnovu zakona
• da sprovodi mere zaštite s pažnjom dobrog domaćina
• dužan je da čuva i održava kulturno dobro i dobro pod prethodnom zaštitom i sprovodi utvrđene mere zaštite
• neodložno obaveštava ustanovu zaštite o svim pravnim i fizičkim promenama nastalim u vezi s kulturnim dobrom i dobrom pod prethodnom zaštitom
• dozvoli naučna i stručna istraživanja, tehnička i druga snimanja kao i izvođenje mera tehničke zaštite na kulturnom dobru
• ne sme da koristi kulturno dobro u svrhe koje nisu u skladu s njegovom prirodom, namenom i značajem ili na način koji može dovesti do oštećenja kulturnog dobra i dobra pod prethodnom zaštitom
• ne sme da raskopava, ruši, prepravlja, preziđuje, prerađuje ili vrši bilo kakve radove koji mogu narušiti svojstva kulturnog dobra i dobra pod prethodnom zaštitom bez utvrđenih uslova i saglasnosti nadležnog organa

Međutim, kako kažu u Zavodu, oni nemaju podatke o aktuelnom vlasniku objekta, niti je ova informacija javno dostupna na sajtu Republičkog geodetskog zavoda - eKatastar nepokretnosti.

(Telegraf.rs)