Rođen u Nemačkoj, školovao se Švajcarskoj, zavoleo Srbiju - obeležena 95. godišnjica smrti dr Arčibalda Rajsa

Polaganjem venaca na poslednjem počivalištu dr Arčibalda Rajsa na Topčiderskom groblju i Državnom ceremonijom kod spomenika dr Rajsu u Topčiderskom parku, obeleženo je 95 godina od smrti ovog velikog prijatelja Srbije. Državnu ceremoniju je organizovao Odbor Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Ceremoniji su prisustvovali predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministrstva odbrane i vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ambasade Švajcarske Konfederacije, zatim predstavnici Kriminalističko-Policijskog univerziteta, potomci doktora Arčibalda Rajsa, kao i predstavnici raznih udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i boračkih organizacija.

Preporučujemo

Rodolof Arčibald Rajs bio je forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor Univerziteta u Lozani. Najveće uspehe je ostvario kao kriminolog, radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

Na poziv srpske Vlade, 1914. godine je došao Srbiju, da istraži zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom. Napisao je značajan broj knjiga i radova na ovu temu, a slao je i redovne izveštaje koji su objavljivani u uglednim međunardnim časopisima onog doba. Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, prošao Solunski front i sa Moravskom divizijom u novembru 1918. godine umarširao u oslobođeni Beograd.

Po završetku rata, radio je na modernizaciji odeljenja kriminalističke tehnike pri Ministarstvu unutrašnjih dela. Pred kraj karijere, razočaran negativnim pojavama u društvenom i u političkom životu posleratne Srbije, povukao se sa svih javnih funkcija i živeo skromno u svojoj vili „Dobro polje”, na Topčideru. 1926. godine je proglašen za počasnog građanina grada Krupnja, kao i počasnim pešadijskim kapetanom 2. klase Vojske Kraljevine SHS.

Dr Rajs je bio veliki dobrotovor, pomagao je siročiće i školovao ih u Evropi, a dao je i donaciju za Dom vojske i izgradnju spomen kosturnice na Mačkovom Kamenu. Pred kraj života objavio je svoj ratni dnevnik u knjizi “Šta sam video i proživeo u velikim danima”, dok, kao svoje posthumno zaveštanje srpskom narodu ostavio neobjavljen rukopis knjige „Čujte Srbi!” Preminuo je u Beogradu 8. avgusta 1929. godine, a njegovo srce je u urni preneto na Kajmakčalan, da počiva sa njegovim hrabrim saborcima. Urna je polomljena prilikom jednog naleta Bugara u Drugom svetskom ratu.

Nakon intoniranja nacionalnih himni Švajcarske i Srbije, prusutnima su se obratili Darinka Rajičić, predsednica podružnice Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine iz Mačvanskog Prnjavora i podsetila na golgotu koju je ovo mesto izdržalo na početku Velikog rata, o čemu je prvi svedočio dr Arčibalda Rajs. Skupu se zatim obratila gospođa Saskija Salzman, ambasadorka Švajcarske Konfederacije u Srbiji, koja je govorila o Rajsovom životu i radu i posebno ukazala na činjenicu da je krajem prethodne godine obeleženo 75 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je danas relevantnija nego ikada.

Na kraju je usledilo obraćanje Zorna Antića, državnog sekretara u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i člana Odbora Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodičakih ratova Srbije. Antić je između ostalo istakao da je radeći i ratujući sa Srbima, Rajs neizmerno je zavoleo našu srdačnost, toplinu i hrabrost, te je za svoj novi dom izabrao Beograd. Najveće poštovanje prema srpskom narodu izrazio je u svom delu „Čujte Srbi!“, u kome na razložan i dobronameran način opisuje sve vrline i slabosti srpskog naroda, jer kako je govorio sam Rajs:„Neću sakriti od Vas ništa bitno od onoga što sam video, jer pravi prijatelj nije onaj koji vam laska, već onaj koji vam kaže istinu....(„Čujte Srbi!“)

Kako je Arčibald Rajs voleo da sa svojim ratnim drugovima peva vojničke pesme, u Topčiderskom parku su između obraćanja tokom ceremonije tiho odjekivali zvuci čuvenih srpskih pesama: „Tamo daleko“, „Kreće se lađa francuska“ i „Marš na Drinu“.

(Telegraf.rs)