Prošetali smo kroz Sefardsko groblje u Beogradu: U kamenu je utkano sećanje na dane bola, tuge, ali i slave

Sefardsko groblje koje se nalazi u ulici Mije Kovačevića zaštićen je spomenik kulture Grada Beograda. Ekipa Telegrafa posetila je ovu lokaciju i razgovarala sa članom Hevra kadiše i memorijalne komisije Davorom Salomom.

Jevreji žive u Srbiji vekovima. Dele se na Sefarde koji vode poreklo mahom iz Španije i Aškenaze koji dolaze iz centralne Evrope. Mada ih je u našem društvu pre Drugog svetskog rata bilo daleko više, stradanja nisu uništila jevrejsku zajednicu i tradiciju koja vekovima živi na ovim prostorima rame uz rame sa Srbima.

Tokom turskog zuluma Jevreji su bili sahranjivani zajedno sa Hrišćanima na Savskoj padini (današnji Obilićev venac). U 17. veku  izgrađeno je jevrejsko groblje u današnjoj Dalmatinskoj ulici, gde su sahranjivani Sefardi. Ono je danas poznato kao Staro sefardsko groblje. Ono je tu postojalo do 1928. godine, kada je srušeno nauštrb ostvarenja urbanističkih planova u tom delu grada.

Već 1888. godine, Sefardska zajednica kupila je parcelu u ulici Mije Kovačevića, nedaleko od Novog groblja. Na tom mestu otpočeli su radovi na izgradnji Sefardskog groblja, a već nekoliko meseci kasnije podignuta je kapija sa prolazima za pešake ali i zaprežna kola i kasnije automobile.

Iako je bilo namenjeno samo Sefardima, ubrzo se tu počinju sahranjivati i Aškenazi, dok su na novu lokaciju takođe bili preneti i posmrtni ostaci pokojnika sahranjenih na groblju u Dalmatinskoj Ulici.

Kapela je izgrađena nešto kasnije, tokom tridesetih godina prošlog veka.

Sefardsko groblje se sastoji od 17 parcela i broji 3 značajna spomenika.

Nekoliko metara od samog ulaza podignut je spomenik u čast i sećanje na Jevreje koji su učestvovali u Balkanskim ratovima i tokom Prvog svetskog rata. Ovo obeležje jedan je od pokazatelja zajedništva srpskog i jevrejskog naroda u borbi za slobodu.

Holokaust je u Jugoslaviji odneo živote više stotina hiljada Sefarda i Aškenaza, a izmeđuostalog, jedna od lokacija na kojoj su streljani bila je upravo Sefardsko groblje. Na tom mestu, posle oslobođenja, pronađeni su posmrtni ostaci više od 150 nastradalih, koji su kasnije tu i sahranjeni. Tu je podignut spomenik 1952. godine. Autor tog spomenika je Bogdan Bogdanović, čuveni arhitekta i bivši gradonačelnik Beograda. Zanimljivo je spoemnuti da je on i jedini hrišćaninin koji je dobio tu čast da bude kremiran i sahranjen na Sefardskom groblju, i njegovu spomen ploču možete videti u podnožju samog spomenika.

Pored onih koji su živeli na teritoriji naše zemlje, u Jugoslaviji je pogubljen i određen broj austrijskih i čehoslovačkih Jevreja. To je priča o Kladovskom transportu, borbi za slobodu koja je na kraju bila osujećena, maltene na "korak" od spasenja.

- Jugoslavija je napadnuta 1941. godine, ali su iz Austrije Jevreji bežali ilegalno i legalno od 1939. godine. Jedan od puteva bio je Dunavom, preko Slovačke, Mađarske, Jugoslavije, pa do Rumunije, odakle je planirano prebacivanije mediteranom do Palestine, odnosno današnjeg Izraela. Oko 1200 ljudi putovalo ne u tri broda Jugoslovenskog rečnog brodarstva, ali su ih vremenske prilike zaustavile u Kladovu krajem 1940. Već početkom sledeće godine premeštaju se u Šabac, gde su i dočekali okupaciju Jugoslavije aprila 1941. Prve žrtve bile holokausta na ovim prostorima bili su upravo ti Jevreji, njih 800, uglavnom muškaraca. Oni su ubijeni u mestu Zasavica, nedaleko od Šapca, dok su žene i deca transportovani u logor na Sajmištu. Čini se da je jedan mali broj, svega dvestotinak, dece mlađe od 15 godina uspeo da dobije papire, pređe granicu i evakuiše se put Palestine -  objasnio je Davor Salom.

U znak sećanja na žrtve Kladovskog transporta naša jevrejska zajednica, u saradnji sa austrijskom, podigla je spomenik.

- Na toj lokaciji mi svake godine vršimo pomen, a nedavno smo ga i obnovili, tako da je sada u jako dobrom stanju. Pored ovog, postoji još jedan, manji spomenik Kladovskom transportu kod Šapca - zaključio je gospodin Salom.

Maj - mesec sećanja

U Memorijalnom centru Staro Sajmište održana je Svečana akademija povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu 9. maja. Tog dana Beograd se zajedno sa pripadnicima Jevrejske opštine prisećao strahota i stradanja kroz koja su tokom Drugog svetsko rata prošli Jevreji, ali i Romi i Srbi.

Tom prilikom smo imali prilike da razgovaramo sa predsednikom Jevrejske opštine u Beogradu Aronom Fuksom.

- Holokaust kao istorijski događaj i tragedija za svakog Jevrejina u Evropi naročito je tragedija na ličnoj bazi. Svakome je neko nastradao i nema porodice koja nije izgubila nekoga tada. Obeležavanje toga, da li na nivou grada ili republike, kontinenta, više je važno za društvo nego za te porodice. One se toga sećaju svaki dan i pitaju šta je moglo da bude u drugim okolnostima, bilo da su bolje ili gore. Za sve je to važno u domenu da su takve stvari realne i da mogu da se dese čak i pre nego što to procesuiramo -  rekao je Fuks.

On je istakao da problem neprihvaćenosti i proterivanja Jevreja u društvu postoji milenijumima, ali da je najstrašniji oblik dobio toko Holokausta kada je u periodu od samo nekoliko godina ubijeno oko 6 miliona Sefarda i Aškenaza.

- Mržnja prema Jevrejima nije nešto od juče. Ona postoji milenijuma unazad. To nije nešto što je neka generacija preskočila. Svako od nas je osetio tu mržnju u nekom obliku ili meni. Mi imamo tu sreću da je naša generacija odrasla u doba kada je antisemitizam daleko slabiji nego što je bio pre ili tokom Holokausta. Predrasude prema Jevrejima postoje. U svakoj zemlji je tada bilo antisemitizma. Nacisti su to podigli na jedan do tada neviđen i destruktivan nivo. Do tada su to bili govori mržnje, predrasude, progoni ali niko nije smatrao da je nešto toliko užasno uopšte realno. Kada je sve počelo, Jevreji su mislili da je to samo jedan od progona i da će taj talas posle nekog vremena proći, i nisu očekivali toliko strašan ishod. To je možda bio jedan od razloga zašto nije bilo konkretnijeg otpora. Niko nije to očekivao. Zato je značajno da je se toga sećamo, to je opomena svima nama, ne samo Jevrejima, da je tako nešto vrlo realno -  zaključio je predsednik Jevrejske opštine u Beogradu Aron Fuks.

(Telegraf.rs)