Moderni krstaš: Spomenik Milanu Pribićeviću u Aleji velikana na Novom Groblju krije veliku priču

Aleja velikana, "ulica" umetnosti, ponosa, herojstva i sećanja na najveće u srpskoj istoriji. Prepliću se zraci sunca i senke, a spomenici privlače pažnju lepotom. Zastali smo kod jednog na kome piše: "Pukovnik Srpske vojske, nosilac Karađorđeve zvezde sa mačevima, zamljoradnik sa Kosova iz sela Bela Reka". Bila je to grobnica Milana Pribićevića.

Preporučujemo

Brojni su heroji koji su se u ratu i miru "žrtvovali" za spasenje ili boljitak srpskog naroda. Neko je koristio pero i hartiju, drugi su birali glas, a treći su se latili mača. Ovaj čovek objedinio je sva tri i posvetio svoj život domovini, a pored sunarodnika, još je neko bio inspirisan hrabrošću i požrtvovanošću, kako kaže, "Savremenog krstaša" - umetnica i humanistkinja Malvina Hofman.

Milan Pribićević bio je pukovnik Srpske vojske u, do tada, za naš narod najtežim istorijskim momentima. Učestvovao je prvo u Balkanskom pa u Prvom svetskom ratu. U jednom trenutku zdravlje mu je popustilo, a budući da je bio veoma obrazovan i govorio perfektno nekoliko svetskih jezika, ubrzo odlazi u Sjedinjene Američke Države gde nastavlja borbu za Srbiju i upoznaje Malvinu.

Njegova misija tamo bila je da prikuplja materijalnu pomoć za srpski narod i vojsku, a poseban zadatak bio mu je organizovanje dobrovoljaca za Solunski front.

FOTO: Bogradska groblja

U svemu tome pomagala mu je mlada Malvina Hofman. Nju je Pribićević upoznao preko njene sestre Helen, koja je bila direktorka Crvenog krsta u Njujorku. Od prvog dana njihovog poznanstva pa do smrt Malvina i Milan ostali su veliki prijatelji.

Ona je bila fascinirana i inspirisana njegovom hrabrošću i požrtvovanošću. Mada su postojali uslovi i da se među njima probudi i razvije ljubav, Malvina nije želela da napusti domovinu i dotadašnji život.

Budući da je bila umetnica, Milan joj je pozirao u nekoliko navrata, kada se u nastale čuvene skulpture koje se danas čuvaju u Metropoliten muzeju u Njujorku, Smitsonijanu u Vašingtonu i na Umetničkom institutu u Čikagu.

Ipak, replika jedne od skulptura nalazi se na grobnici Milana Pribićevića u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju.

Naizgled "obično" ovo umetničko delo u sebi nosi snažnu simboliku koju je samo Melvina Hofman mogla da dočara. U pitanju je u kamenu isklesana Milanova glava sa kapom koja podseća na lančaru (zaštitni oklop sastavljen od sitnih metalnih prstenova), a takođe i na deo opreme koji su zaduživali američki vojnici na frontu tokom Prvog svetskog rata.

- Osećala sam da moram na trajan način da ovekovečim ovog herojskog idealistu kojeg je gola vera održavala u borbi protiv horde protivnika, čoveka čiji su čast i integritet gorele poput baklje u tami - rekla je Melvina Hofman o Pribićeviću.

Pribićević i Hofman razdvojili su se kada se završio rat. On se vratio u Srbiju, gde je ostao do smrti 1937. godine, a Malvina, inspirisana Milanovim delima i herojstvom srpskog naroda, odlučuje da poseti Kraljevinu 1919. godine. Učeći i pišući o srpskoj tradiciji i stradanju, provela je tri nedelje putujući po Srbiji. Tamo je studirala i konjičku skulptru, a postala je bliska s Ivanom Meštrovićem i Betom Vukanovićem.

Preminula je 1966. godine na Menhetnu.

(Telegraf.rs)