Dragoslav je završio fakultet, bio je direktor, a sada je beskućnik: Kad izgubite sve, niko vas ne vidi
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
@kako zašto
Vaša znatiželja ne može da nahrani ovog čoveka i ostale beskućnike kojih je otprilike oko dvestadvadesettri registrovanih u Beogradu, (zbrajajući 64 plus 159) kako je navedenonu ovom tekstu. Ali mogla bi da pomogne Srbska Pravoslavna Crkva, na primer kao i država, svakako. Greh je okretati glavu od ovakvih ljudi kojima ceo život “stane u par zavežljaja ili cegera” koje stalno vuku sa sobom. Država ima evidenciju i “zna”, kako i zašto su ovi nesretnici završili na ulici, a crkva i vlastela u njoj bi trebala da pronadje put i način da im se pomogne. Ako ni zbog čega drugog onda, Boga radi ili se Boga sete samo onda, kada treba da im se plati (trebe, krštenja, venčanja, sahrane …)!? Nahraniti siromaha i prosca, isto je što i nahraniti Gospoda Boga ali ko zna da li to mogu da čuju vladike u luksuznim automobilima koji su dobro izolovani kao i studio televizijski a nebrojano puta brži, od vapaja siromaha i prosjaka! Doduše patrijarh ruča jednom godišnje sa njima a preostalih 364 dana u godini, prepušteni su zimi, snegu, mrazu, kiši, vetru, gradu i obesnim huliganima koji već imaju iskustva u ubijanju ovih nesretnika, samo zato što su im se našli na maršruti njihovog, bolesnog puta. “Čovek, kako to gordo zvuči”!!!
kako zašto
šta je razlog da je tu gde jeste