Iz "selendre" u centar za 9 minuta: Putovanje iz Batajnice do Beograda postalo je "lagana priča"

Živim na dalekoj periferiji Beograda, iza sedam "uskih grla", čepova i kolapsa. Ipak, na posao kod Mosta na Adi na Novom Beogradu krećem samo pola sata ranije. I stižem da popijem kafu pre početka radnog vremena.

Batajnica, zaista ne zvuči lepo kada se izgovori. To je amalgam sela, grada, muka dugog putovanja, trocifrenih linija i potpune praznine društvenog, kulturnog i sportskog života. Ali, jedna stvar ovom mestu daje neverovatnu prednost u odnosu na mnoge druge delove grada - brza pruga.

Voz "Soko" koji juri 200 kilometara na sat bio je pravo čudo kada je krenuo. Danas je sasvim normalno da ljudi iz Novog Sada na posao putuju vozom i obrnuto. Ali, to nije samo Novi Sad. Postoje "regio" i "regio ekspres" vozovi, koji su nešto sporiji, ali prikupljaju putnike iz Batajnice, Nove i Stare Pazove, Inđije, Beške...

Jedna stanica, devet minuta vožnje i po desetak minuta hoda od i do stanice mene svakog jutra deli do posla.

Voz je uvek tačan, mesta za sedenje nema, jer putnika ima mnogo. Kondukteri su revnosni i svaka karta se naplaćuje, nema švercovanja kao pre niti neke "fore" sa sto dinara koje bi službenik stavio u džep umesto da piše kartu.

Gužva u saobraćaju ne postoji kao pojam u vozu, a semafor ga zaustavlja samou slučaju nekih nepredviđenih "iskakanja" iz reda vožnje. Dakle, od Batajnice do Beograda putuje se 120 na sat, što je nešto manja brzina od one ka Novom Sadu, jer je reč o gradskom području.

Ova linija pokazala je koliko je važna železnica. Ulaganja su velika, trebalo izgraditi brzu prugu, sve objekte, vijadukte i tunele, kupiti skupe vozove, trebalo je konačno ukinuti pružne prelaze i izgraditi nadvožnjake za drumski pevoz.

Ali, isplativost se ne meri brojem prodatih karata. To je ulaganje u čitavo društvo i ekonomiju. Radnici sada mogu da putuju na dužim relacijama, brže, uz više sna i manje stresa. Štedi se slbodno vreme, nema kašnjenja na posao i ljudi se povezuju.

Uskoro ćemo tom linijom moći i do Subotice, a čekamo i brzi voz za Niš.

Zamislite situaciju u kojoj za pola sata metroom i železnicom stižete iz tačke A u tačku B, bilo gde da se nalazite i uputite u Beogradu, a da je čitava zemlja premrežena regionalnim vozovima koji bi porodicama omogućili opstanak u maloj sredini i mogućnost izbora posla u većem gradu.

(Telegraf.rs)