"Nazad u veliki prljavi grad": Ovi stihovi su početkom osamdesetih idealno opisali tadašnje navike Beograđana

Opušci od cigareta, razni omoti i flašice popijenih napitaka svakodnevan su prizor na ulicama Beograda. Neki kažu da su građani ranije imali razvijeniju svest o čistoći ulica, a da li je to baš bilo tako?

Sedamdesete, najprosperitetnije godine za "Jugu", vreme "javnog reda i mira". Ekonomija cveta, a narodi SFRJ žive u "harmoniji".

Preporučujemo

Sećamo se priča naših roditelja o crvenim kioscima sa viršlama, prpadnicima Milicije koji pozdravljaju sugrađane i peračima koji svako jutro probude građane kamionima i šmrkovima za vodu kojima polivaju ulice. Ipak, jedan snimak nas je šokirao.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by Аудио-визуелни архив Радио Телевизије Србије (@audiovizuelniarhiv.rts)

Na ulicama ispred istih tih crvenih kioska pobacani su omoti od viršli, a na klupama novine koje je neki građanin pročitao i, nakon što mu više nisu bile od koristi, tu ostavio.

Ugalj za loženje ostavljao se na trotoarima, odakle su ga naši sugrađani unosili u podrume.

Poznato je da su čista kola slika i prilika odgovornog vozača, pa su Beograđani oduvek vodili računa o tome da se ona uvek sijaju. Čisti automobili, ali oko njih prljava voda ostala od pranja.

A kad smo već kod čistoće, pranje ulica vršilo se u "sred bela dana", kada je saobraćaj intenzivan a građani užurbano obavljaju poslove po gradu, raznoseći prljavu vodu, a ulice izgledaju kao da ih je okupala štrokava kiša.

Većina savremenika kaže da je Beograd, u to veme, čuvala "zdrava" Milicija koja je sve držala pod kontrolom. Pitamo se da li je to u potpunosti tačno jer niko nije odgovarao za ovakve prestupe koji su načelno bili kažnjivi. Nepropisno izbacivanje đubreta na ulice i prljanje trotoara bila je svakodnevna praksa Beograđana, što je trajno pokvarilo ugled i izgled glavnog grada jedne od tada najuglednijih zemalja u Evropi.

E moj Beograde, pa ti nikada nisi bio beo.

(Telegraf.rs)