Mujo je jedan od poslednjih čistača cipela u Beogradu: Svraćali mu Petar Kralj i Gidra Bojanić

U samom centru srpske prestonice, na Trgu Republike Mustafa Mehmedović - Mujo otvorio je sebi radno mesto. On je jedan od poslednjih čistača cipela u Srbiji, a preko njegovih ruku za sve ovo vreme prošlo je na hiljade pari obuće. Pre 40 godina otvorio je firmu čija je osnovna delatnost bila glancanje cipela, i od tada bez zastoja radi punom parom.

Uspeo je da se od ovog posla na beogradskoj kaldrmi skući, odškoluje decu i obezbedi sigurnu budućnost. Jedini prekid i vreme za godišnji odmor mu je od jula do avgusta, jer mu tokom tog letnjeg peroda papuče unose pometnju u biznis, priča uz osmeh ovaj Beograđanin i otkriva male tajne svog zanata.

Preporučujemo

- Svaka mušterija kada stavi cipelu na postolje, vidim odmah da li je potrebno pranje ili samo čišćenje. Zatim skidam prašinu sa cipela i onda se stavlja malin, poliranje i na kraju sledi glancanje. Potraje sve ukupno od 5 do 7 minuta. Pojedine mušterije imaju i posebne zahteve prilikom sredjivanja, ali ono što je caka ovog posla jeste koji malin koristite - kazao je Mujo za agenciju RINA.

Da svoj posao radi dobro, kvalitetno i pošteno najbolje govore mušterije koje godinama unazad dolaze upravo da im Mujo očisti cipele.

- Počeo sam da čistim cipele kod Mujovog oca još od davne 1968. godine kada sam imao svega 20 godina, sada imam 78 i nikada nisam prekinuo tradiciju. Jer smatram da je jako bitno imati čiste cipele, devojke prvo gledaju obuću pa onda sve ostalo - priča Mujova stalna mušterija.

Brojna poznata lica dolazila su na Trg Republike baš iz jednog razloga - da im obuća zasija posle Mujinog tretmana.

Sve što je vredelo u Beogradu, dolazilo je kod mene. Glumci, sportski radnici, pa i političari. U najdražem sećanju mi je ostao Pavle Vujisić koji je voleo da mu se nanese malina dovoljno da ne propušta vodu, ali svraćali su i Petar Kralj, Gidra Bojanić i mnogi drugi - priča Mehmedović.

On dodaje da poštenim radom može da se zaradi, a dobar primer je i on sam.

- Uspeo sam da odškolujem dvoje dece, koji su fakultetski obrazovani, a dobio sam i unučad. Obezbeo sam krov na glavom za moju porodicu i ono što mi je bitno da je sve prema državi izmireno - zaključuje Mujo.

Ovaj vredni čovek samo još jednom pokazuje da časno i pošteno zarađen dinar ima najveću vrednost. Međutim, uprkos tome čistača cipela na ulicama gčavnog grada sve je manje.

(Telegraf.rs)