"Molim vas, pomerite se, smeta mi duvanski dim!": Zašto nikada nisam izgovorio ovu rečenicu na bus stanici?

Radim godinama u vatrogasnoj jedinici, profesionalac, okružen sam kolegama pušačima koji ni malo nemaju obzira prema meni kao nepušaču pa i ako je zakon na mojoj strani, niko ne izlazi van da bi zapalio cigaretu već to bez pardona svi rade u zatvorenom prostoru tj. u prostorijama gde provodimo slobodno vreme, čak sam, znam to iza ledja i veoma često ogovaran kao neko ko samo kuka nesto i kome sve smeta. I tako sam ja prinuđen da izlazim van, ne bi li se sklonio od dima jer ako moram u toku intervencije biti izložen raznim produktima sagorevanja, ne moram u trenutcima predaha. Naravno nisam jedini ali smo svakako mi nepušači, manjina.

А зашто им не рећи да ми сметају њихови отрови које избацују из својих плућа? Ако не кажете ви њима, рећи ће они вама. На радном месту делим контејнер 2,30×2,30 са колегом пушачем, који користи некакав смрдљиви дуван који на пијаци плаћа 1000 динара килограм, и сам прави цигарете. Људи моји, када отвори кесу са дуваном да би правио цигарете, мени очи почну да сузе, цури нос, и грло ме гребе. И сам шмркће као наркоман док то ради, али не одустаје. Сваки дан долази и колегиница да са нама потроши време за своју паузу, пију кафу, и у року од 20 минута попуше по 3 цигарете. На почетку, да се не бисмо замерали, излазио сам напоље када је лепо време. Е, једном приликом се колега сам изрече да у својој кући не пуши јер му снаха и супруга не дозвољавају. Смета им дувански дим, и смрди им кућа. Следећи пут када је са колегиницом запалио цигарету, скренуо сам им пажњу да сам непушач и да ми не одговара присуство њихових отрова у тако малом простору. Колега ћути, а колегиница која је значи дошла на моје радно место, дрско и безобразно ми рече да изађем и прошетам док они не заврше са цигаретама. Е од тога момента, био сам принуђен да им лично забраним да пуше у моме присуству. Колегиница више не долази да своје време паузе троши код нас, а колега изађе напоље када пали цигарету.

Inače, najveći zagovornici zabrane pušenja su predstavnici narko-lobija, jer od populacije pušača veoma mali procenat ide u narkomaniju. Sa druge strane, najteži narkomani su u veoma velikom procentu nepušači, razmislite i o tome...

Bar troje sam poznavao koji vise nisu medju nama, palili cigaretu za cigaretom.

Kao ne pušač samo da pitam, da li je ovo najveći problem u ovom društvu.

Ulica je javno mesto, kao i liftovi po zgradama, a zakonom je zabranjeno pušenje na javnim mestu... TAČKA! To što imamo zakone ali ne i državu koja ih sprovodi (osim koliko njoj treba!) posebno je pitanje...!

Srbija je jedina zemlja na planeti gde je dozvoljeno pusenje u zatvorenim prostorima.

Pa brate, autobusko stajalište je dovoljno veliko da možeš da staneš na drugi kraj istog, a da ti pušač ne smeta, onda, niko te ne tera da ideš u zadimljene kafiće gde se puši, sedi k'o čovek kući i uživaj.

Kažem sestri da ne puši u sobi gde spavam i gde mi je garderoba i ona se naljuti i ne govori mesecima samnom, a ja imao 3 operacije i smeta mi zaista. Ona ima zdravstvenih problema zbog kojih nikako ne bi smela da puši, ali majka i familija skoče na mene da je zlostavljam i da ona mora da puši jer tako smiruje nervozu.

Pušač sam preko 20 godina i potpuno vas razumem,mi pušači smo zapravo toliko bezosećajni ,samoživi,bezobrazni.I potpuno podržavam sve nepušače.I treba zabraniti,u svakom zatvorenom,a i u otvorenom javnom mestu,pušenje.