Šapić: Bio sam tamo gde niko od vas nije ni pomišljao da ode

Dimenzije tragedija koje su se desile u OŠ "Vladislav Ribnikar", jednako kao i u Duboni i Malom Orašju, u potpunosti nadilaze bilo kakve političke funkcije i zato tada nisam hteo da jedan nezapamćen zločin koristim u bilo kakve političke svrhe, pa čak ni da bih se odbranio od besramnih laži i napada na mene - izjavio je predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić za TV Hepi.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, kada se desila tragedija u „Ribnikaru” bio je sa svojom porodicom, jer su bili u toku prvomajski praznici.

– Čim sam čuo šta se dogodilo, odmah sam došao u Beograd, a već dan kasnije nam se dogodila i druga tragedija – u Mladenovcu. Dva dana posle tragedije u Ribnikaru organizovali smo da ispred Skupštine grada ljudi mogu da dođu, zapale sveće i odaju poštu, na jednom mestu, svim stradalim žrtvama. Isto veče sam otišao pred školu i zapalio sveću, što sam takođe uradio u Duboni i Malom Orašju, samo što o tome, za razliku od drugih, nisam obavestio medije, jer sam smatrao da je to lični čin i da ne treba da se koristi u bilo kakvu medijsku promociju – rekao je Šapić.

On je podsetio da su odmah krenuli napadi, ne samo na njega već na čitavu plejadu ljudi.

– Moram da priznam da me je to zbunilo jer nisam mogao da verujem da se te stvari rade i to još dok su sve rane bile toliko sveže. Nisam bio siguran kako da reagujem jer nisam želeo da budem isti poput ljudi koji su bili spremni da iskoriste čak i ovakvu tragediju, da bi nekoga napali i izvređali. Da li je trebalo da izlazim u javnost i branim se od njihovih napada u trenutku kada nam se dogodila najveća tragedija na ovim prostorima u mirnodopsko doba? To bi značilo da sam isti kao oni i zbog toga nisam nikada hteo da govorim na tu temu. Odmah je postavljeno pitanje: „Gde sam ja bio?” Evo šest meseci kasnije ću reći – bio sam tamo gde niko od njih nije otišao. Bio sam u kući svakog stradalog i ranjenog deteta i razgovarao sa njihovim roditeljima i članovima najbliže porodice. Snaga tih ljudi i sve kroz šta su prolazili je bila ravna čudu. To su mi bile najteže tri nedelje u životu i nikad ih neću zaboraviti. Kao što neću ni zaboraviti i sve te nerećne, a neizmerno hrabre ljude, koji su na ovaj način izgubili svoju decu – rekao je Šapić.

Dodao je da su tada donete određene odluke i mere kako bi se pomoglo tim ljudima, ali da nije želeo da se u javnost plasiraju informacije o tome šta je Gradska uprava uradila za porodice žrtava.

– Potom su krenule šetnje protiv nasilja, koje su se nedugo zatim pretvorili u nešto drugo, u jest političke proteste, koji su zaboravili na sam provobitmi razlog njihovog okupljanja. Toliko sam bio potresen napadima i lažima koji su krenuli da se plasiraju, da se u meni pojavio bes, ali sam se naravno trudio da se ponašam ljudski i hrišćanski, da ne reagujem i ne uzvraćam istom merom. Reagovao sam na način koji je bio jedini adekvatan u tom trenutku. Govore kako nisam smeo da dođem ispred škole. Koga sam se plašio ispred škole, Dobrice!?Plašio sam se Dobrice i Marinike, a nisam se plašio da odem u kuće ljudi koje je zadesila ta nezapamćena tragedija. Sve koji su tako govorili trebalo bi da bude sramota i ne znam kako se sami Boga me boje, kad takve gluposti su spremni da izgovaraju – rekao je predsednik Privremenog organa.

On je naveo da je rekao roditeljima da u svakom trenutku mogu da dođu kod njega, bez obzira na kom se mestu nalazi i koju funkciju obavlja.

– Najveće žrtve su svakako ta nesrećna deca i naravno njihove porodice. Setiće se svi da je jednoj od naših političkih protivnica, ime ću da joj preskočim namerno, "izletela" rečenica „Je l' roditelji stradale dece misle da samo oni imaju tapiju na bol”. Ta rečenica pokazuje najbolje kako su oni to i doživeli i proživeli. Svaka reč posle toga je suvišna – rekao je Šapić.

On je naglasio da o mnogim stvarima za vreme tragedije nije hteo da govori, pa čak i po cenu političke karijere.

– Što se tiče priče o Luki Dončiću, koji je ponudio da snosi troškove sahrana, mislim da je i on na neki način zloupotrebljen. Istog dana kada se tragedija dogodila zvali smo roditelje, izjavili saučešće i rekli da će Grad snositi troškove i da u ovom trenutku o tome ne bi trebalo da razmišljaju. Naravno da sam rekao da se javnost o tome ne obaveštava jer sam smatrao neumesnim i da je to je najmanje što smo mogli da uradimo u tom trenutku. Kad su mediji počeli da licitiraju oko sahrane i Luke Dinčića, morali smo da se oglasimo i kažemo da je ta priča već uveliko završena. Nakon toga sam se čuo s njim, zahvalio mu i rekao mu da nema potrebe i da je Grad Beograd sve već obezbedio i da dok sam ja gradonačelnik, će grad Beograd imati uvek novac da pomogne porodicama stradalih. Odmah nakon toga su i taj deo i moja izjava zloupotrebljeni. Tada sam shvatio da mi kao društvo nismo ni razumeli šta nam se dogodilo. Zbog toga nisam reagovao, ali sam smatrao da danas, posle više od šest meseci, to treba da kažem, kako bi tu temu konačno zatvorili, onim što se zaista dogodilo, a ne lažima koje su mesecima plasirane i javnost– zaključio je Šapić.

(Telegraf.rs)