BISERI IZ HITNE: Halo doktore, gori đubre od čoveka!

Dušanka Stevović Gojgić, lekar u Hitnoj pomoći, napisala je knjigu lapsusa koje su izgovorili pacijenti u prethodnih 27 godina, a na osnovu nje je urađen i scenario za predstavu koja će su uskoro igrati u jednom od beogradskih pozorišta.

"Dobro veče, je l' da pričam? Jeste li vi sad pravi čovek ili ste onaj bankomat od automata?"; "Ja ne znam da li ste vi vatrogasci ili hitnjaci, ali svakako dođite u šumu kod Pevca, ovde gori neko đubre od čoveka", "E moj sinko, mene snašla velika muka. Ceo dan povraćam neko zelenilo. A kakva mi je stolica? Drvena, pa tapacirana", samo su neke od zabeleženih izjava u knjizi "Smeh kao lek".

Pacijenti ponekad imaju i neobične želje.

"Mi ovde jednog komšiju nosimo u bolnicu. Je l` imate nekog malo jačeg muškarca da pomogne oko nošenja? Ako je to transporter, imamo lift, i putnički i teretni", pitao je jedan od građana koji je pozvao broj 94.

Broj Hitne okreću i oni koji nikog drugog ne smeju nešto da pitaju:

"U velikoj sam dilemi. Ja sam jedna poštena žena, a sramota me što vas ovo pitam. Dobila sam petu grupu od dečka, pa me interesuje da li ja to mogu da prenesem mužu?"

Nekada u želji da budu ozbiljni ispadnu smešni:

"Ja čekam kod fakulteta za stoku (Veterinarskog). To vam je na ćošku, ali ako ne dođete, žaliću se ministarstvu za kritiku".

Doktorka Gojgić kaže da se ne bavi samo telesnim boljkama, već i dušom svojih pacijenata.

-  Nikada ne bih mogla izmisliti tako zanimljive priče, kao što su ove koje sam doživela s pacijentima. Čitavog svog života pišem, ali je ipak u jednom trenutku prevagnula ljubav prema medicini. Pisanje mi služi kao relaksacija od svakodnevnog života. Ove priče napisala sam bez ikakve namere da se bilo kome podsmevam ili narugam - kaže doktorka Gojgić, pa nastavlja:

- Uvek ih pitam gde i sa kim žive i kakvi su odnosi u porodici, jer mnoge bolesti proističu iz konflikta. Posledica su dugog trpljenja, tako da je za uspeh u lečenju često potrebno rešiti taj problem. Složna porodica je preduslov za sreću, jer taj mali tim čoveku mnogo znači i daje energiju za borbu sa svakodnevnim izazovima. U braku sam 29 godina, imam dva odrasla sina. Ponosna sam i na svoje prijatelje, a i dalje se družim sa drugaricama iz osnovne škole - kaže ona.

(I. M. / Izvor: Večernje novosti)