Hram nauke na Zvezdari: Ovde važi zakon "Sve je u broju i meri", to je i naziv izložbe o obnovi Opservatorije

Izložba "Sve je u broju i meri" otvorena je danas u Astronomskoj opservatoriji Beograd na Zvezdari, u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Autorke izložbe koja govori o istoriji ovog kompleksa i čarima otkrivanja beskrajnog nebeskog svoda sa najviše tačke u Beogradu su Vesna Mijatović iz Astronomske opservatorije i Aleksandra Šević, arhitekta konzervator Zavoda.

Na izložbi su predstavljeni radovi na obnovi paviljona i objekata ovog kompleksa od 2015. do 2023. godine.

Za Beograđane skriven i pomalo tajanstveni kompleks paviljona iz kojih se nekada osmatralo nebo najbolje se vidi na snimku iz drona. Kada bismo zamislili da živimo čitav vek ranije, to bi bila jedna futuristička vizija mesta koje otvara put u srce vasione.

"Kada bi zvezde mogle da se vide samo sa jedne tačke na zemlji, nikad ne bi prestajala reka hodočasnika koji bi na to mesto dolazili" - reči su rimskog filosofa Seneke koje su stajale ispisane u Opservatoriji, a koje je citirao nekadašnji direktor Milan S. Dimitrijević, čovek koji je svoj radni vek posvetio opservatoriji.

Zvezdara će, tako, postati mesto za "hodočasnike", ali ne da bi posmatrali zvezde, već sagledali povest nauke koja se u Srbiji ozbiljno izučava još od 19. veka, retke instrumente i nekada moćne teleskope.

Noću, kada su Beograđani spavali, na ovom brdu bdili su oni koji su svemiru posvetili život. U vreme kada je moderan kompleks opservatorje podignut, ovde nije bilo šume, bila je to jeziva golet daleko od grada. U stanovima kraj upravne zgrade živele su porodice istraživača i naučnika, koji su noću osmatrali beogradsko nebo, tada lišeno svetlosnog zagađenja koje sada osmatranja sa ovog mesta čini gotovo nemogućim.

Oni su budni sanjali o otkrićima i dali su zaista veliki doprinos svetskoj nauci. Male planete "Beograd" i "Srbija", otkrivene baš na Zvezdari, svedoče o njihovom radu. A nije bilo sigurno lako. Mnogo je moralo da se uči, meri i istražuje. Biblioteka ovalnog oblika, čitav jedan svet za sebe: sa tajanstvenim stepeništem, galerijom i prirodnim svetlom izgleda kao oltar velikog hrama nauke u kome su, baš kao i njihove kolege iz Pariza, Londona ili Moskve, do kasno u noć sedeli posvećeni istraživači.

Možda vam ideja o osmatranju neba deluje kao jedan romantičan i ugodan poziv, koji zaista i jeste mnogima bio san, ali ipak je put do sanjanih rezultata bio trnovit. Na ovoj izložbi ušli smo u najatraktivnije objekte kompleksa Opservatorije, koji su u potpunosti obnovljeni. To su paviljoni malog i velikog refraktora, kao i školski paviljon.

Noćno bdenje naučnika podrazumevalo je dugo sedenje u ne baš udobnoj stolici, pod okularom velikog teleskopa i otvorenim svodom. A to je značilo sate i sate strpljenja u traganju za svetlim "tačkicama", koje često i nisu videli golim okom, već snimali dugom ekspozicijom i tražili tragove na foto-pločama. Unutra je bilo poprilično hladno, jer grejanje nije postojalo, pošto bi ono naštetilo uređajima.

Motori su pokretali su kupolu paviljona velikog refraktora, okular teleskopa, a naučnik bi u tami sedeo na svojoj stolici sa malim točkićima, možete samo da zamislite samo u kojim sve položajima.

Zatekli smo tu i jedan stari kompjuter, u koji su ulazile velike diskete. Sve je to daleko od onih slika svemira koje mlade generacije zamišljaju kada pogledaju neku "vau" sliku, obično kompjuterski generisanu i vizuelno obogaćenu.

"Sve je u brojevima i meri", to piše na ulazu u opservatoriju i to je "Sveto pismo" kojim su se, na ovom mestu, od 1932. do danas služe naučnici. Podsećamo, ošpservatorija je u Beogradu postojala i ranije, još od 19. veka, ali se nalazila na današnjem Vračaru.

Šta je urađeno u opservatoriji na Zvezdari

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda u okviru svojih aktivnosti gotovo deceniju se u kontinuitetu bavi radovima na obnovi kompleksa Astronomske opservatorije, prepoznajući ovaj prostor kao jedana od najznačajnijih prostora koji je ne samo da je kulturno i prirodno dobro, naučna institucija, već i skriveni potencijal beogradskog turizma.

Posle prvih radova na uklanjanja divlje vegetacije i otvaranja pristupa prostoru, Zavod je izradio projekat restauracije i sanacije fasade, krova i enterijera Paviljona Malog meridijanskog kruga (Školski paviljon), a radovi su izvedeni u dve faze i danas je ovaj paviljon u potpunosti saniran.

Paviljonu Velikog refraktora u tri faze radova (sanacija krov, fasada i enterijera) je u potpunosti vraćen prvobitni izgled, prema projektu Intelinee, a sredstvima Ministarstva kulture Republike Srbije (38 miliona dinara) i Zavoda, uz kontinuirani i stalni konzervatorski nadzor Zavoda.

Zavod je uradio i projekat restauracije i sanacije krova, fasada i enterijera za Astro-geodetskog paviljona. Gradska opština Zvezdara, prepoznajući značaj ovog izuzetnog kompleksa i sve njegove arhitektonsko-urbanističke i kulturno-istorijske vrednosti izdvaja sredstva za obnovu Astro-geodetskog paviljona, čija je realizacija u toku, a Zavod je pratio izvođenje radova kroz konzervatorski nadzor.

Sredstva za projektovanje i izvođenje na Paviljonu Malog refraktora obezbedila je Astronomska opservatorija.

Paralelno sa radovima na Paviljonu Velikog refraktora, Astronomska opservatorija finansira i izvodi radove na sanaciji Paviljona Malog meridijanskog kruga, Paviljona Velikog vertikalnog kruga, krova Mehaničarsko-stolarskog radionici i dela objekta nekadašnjeg Glavnog ulaza.

Radovi su finansirani sredstvima Ministarstva kulture Republike Srbije, Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i Astronomske opservatorije.

(Telegraf.rs)