"Tvrd je orah..."! Na Kuli Beograd lik i mudre reči Petra Petrovića Njegoša
Petar II Petrović Njegoš bio je crnogorski vladar, vladika, pesnik i filozof. Rođen je 13. novembra 1813. godine u selu Njeguši blizu Cetinja, a umro je 31. oktobra 1851. godine u Cetinju. Imao je samo 38 godina.
Crnogorci su voleli da kažu kako "Njegoš nije bio samo poezija i vladikovanje", bio je mnogo više od toga - i fizički i duhovno.
S obzirom na to da je Njegoš rođen na današnji dan pre 210 godina, na Kuli Beograd je u to ime osvanuo njegov lik.
"Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al' zube polomi", ispisano je na Kuli Beograd.
Luča mikrokozma, Gorski vijenac, Lažni car Šćepan Mali i Ogledalo srpsko najpoznatija su Njegoševa dela.
Osim njih napisao je i poeme Crnogorac k svemogućemu Bogu, Oda na dan rođenja sverusijskog imperatora Nikolaja Prvoga, Zarobljeni Crnogorac od vile, Pustinjak cetinski, Polazak Pompeje...
Njegošev književni rad bio je i ostao inspiracija mnogim autorima.
"Petra Petrovića Njegoša bez sumnje krase mnogi epiteti, zato media fasada najviše zgrade u regionu sa razlogom sija u njegovu čast, ali i u čast svih onih koji su ostavili trag u istoriji", stoji na Instagram stranici Kule Beograd.
(Telegraf.rs)
Video: Pogledajte magičnu vožnju žičarom Kotor - Lovćen
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Nikolas
NJEGOS JE BIO VLADAR SRPSKE CRNE GORE A CRNOGORCA JE STVORIO DJIDO 1943 GODINE KADA JE ZAPOCEO KRVAVI BRATOUBILACKI RAT U CRNOJ GORI PO NAGOVORU JOSKE FERDINAND -KAPLARA VRAZIJE DIVIZIJE!!! 1000 SRBA KULAKA SAM JE UBIO DJIDO DRVENIM MALJEM!!!
Podelite komentar
Слађана Точиловац Шаљић
Браво. Његош је као и Десанка Максимовић као и други великани заслужио све почасти и незаборав. У временима када се преоравају 300 година стара српска гробља, измештају споменици палим српским ратницима у балканским и Првом светском рату, по први пут након Другог светског рата величају нацисти и исмевају жртве јавно, на стадионима, док поремећени умови живе у неким својим олујама, људи не смеју да изгубе две ствари. Људскост и појам о сопственој историј и прецима. Чини ми се да никада нису била чуднија времена. Све је изврнуто наопачке. И ми као друштво морамо да поставимо истину јавно. То није враћање у прошлост, већ исправан пут у будућност. Јер живот не трпи заустављање нити је могућ развој у кочницама и било каквим стегама. Србија се увек борила за слободу коју је делила са другима. За слободу сваког мушкарца и жене. Сваке породице. Сваког детета. Апсурдно је да у данашњим временима не знам са ким бисмо ту слободу или идеју слободе могли искрено да поделимо.
Podelite komentar