Na ovoj beogradskoj petlji nema žive duše, ali ipak neko zaluta: Go beton, mnogo stepenika i sumnjivi tipovi

Blizu 110 stepenika potrebno je preći od tla do vrha petlje "Radnička" - da biste se popeli na pešačku stazu Mosta na Adi ili da biste stigli do tramvaja ili busa 94.

Prilikom presedanja s jedne na drugu liniju ima mnogo šetkanja gore-dole, ali i po ravnom, sablasno praznim stazama ispod betonskih konstrukcija.

Upravo zato tek poneki putnik se odlučuje da na ovom mestu menja prevoz.

Češće ćete videti crtače grafita, fotografe i modele koji tokom dana koriste ovaj veliki, pusti prostor do koga je jednostavno doći automobilom.

Ili "sumnjive tipove", koji stoje i nekoga ili nešto čekaju...

Ni popeti se na most nije jednostavno. Od same petlje moguće je izaći samo na desnu stranu, gledano ka Novom Beogradu, koja mnogima ne odgovara, pa se neki odlučuju i na ono najgore - pretrčavanje preko šina i tri trake.

Možda bi čitava ova petlja bila koliko-toliko pristupačnija pešacima kada bi radili liftovi.

Oni postoje na svim pešačkim nivoima, ali nikada nisu bili u funkciji.

(Telegraf.rs)