Poslednji ponedeljak u oktobru muka je za časovničare: Sa Aleksandrom smo sve kazaljke pomerali unazad

Kada se pomera sat oni imaju najviše posla, jer u njihovoj radnji kuca na desetine analognih časovnika. U časovničarskoj radnji "Kazaljkica" u samom centru grada radi Aleksandar Trojanović koji se ovim zanatom bavi skoro osam godina. Dakle, ovo mu je već petnaesti ili šesnaesti put da sve svoje satove pomera napred ili nazad!

Preporučujemo

U nedelju smo se vratili na zimsko računanje vremena, pa je bilo neophodno da svoje analogne satove pomerimo sa tri časa, na dva časa ujutru, a kako neki časovničari nedeljom ne rade, u ponedeljak su ih sačekale pune ruke posla.

Aleksandar u svojoj radnji ima sve vrste satova: zidne, ručne, džepne, ukrasne, antičke, stare satove, ali i ove modernije analogne satove, a ono što ga pomalo iznenađuje je što ljudi i dalje kupuju stare budilnike.

"Uglavnom su to starije osobe, ali ima i mlađih koji požele da kupe budilnik. Jednostavno, neko je u tom 'fazonu', nekome se sat estetski dopada, a neko zaista želi da ga budi zvuk budilnika", kaže ovaj sajdžija za Telegraf.rs.

U maloj simpatičnoj radnji u Njegoševoj ulici u Beogradu Aleksandar ima veliki broj satova koji se bili spremni za podešavanje - kako oni koje poseduje, tako i oni koje su donele mušterije koje čekaju na popravku.

Stari zidni satovi od punog drveta, kojih Aleksandar ima nekoliko u svojoj radnji, datiraju još sa kraja 19. početka 20. veka i spadaju u najstarije - antikvitete u radnji. Jedini stariji sat od tih je simpatična kućica koja se nalazi u izlogu prodavnice koja je, kako nam kaže Aleksandar, stara skoro 200 godina.

Ovaj sat star je skoro 200 godina /Foto: Nikola Anđić

"Ne navijam svaki put sve satove, jer imam nekoliko zidnih satova koji se oglašavaju na svaki pun sat i oni su komplikovaniji kada je vraćanje vremena u pitanju. Njih uglavnom ni ne navijam jer oni imaju i zvuk, zvone, pa je samim tim i problem jer svaki put moram da sačekam da odzvoni, jer kad bih ga vraćao unazad poremetio bih zvono. Zato svaki put mora da se pomera isključivo unapred i da sačekam da odzvoni", objašnjava nam ovaj mladi časovničar.

Svoj posao voli, ali najveću muku mu zadaju sitni delići stara koji nekad znaju da ispadnu i izgube se, pa mora da ih traži. Ovo je veoma pipav posao koji iziskuje mnogo strpljenja i mirne ruke.

(Telegraf.rs)