Zaraženi krpelji na popularnom izletištu u Beogradu: Kad se ovo desi, opašće njihova aktivnost

U toku je druga godišnja aktivnost krpelja, jesenja, pa prilikom boravka u prirodi u koju mami lepo vreme treba biti oprezan. U Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju kažu za Telegraf.rs da su jesenja i brojnost i aktivnost krpelja znatno manje u odnosu prolećnu ali da ipak ima zaraženih bakterijom koja izaziva Lajmsku bolest.

- Jesenja brojnost krpelja i njihova aktivnost tokom jeseni je znatno manja od one prolećne. Sada su najbrojnije larve i nimfe dok se odrasle jedinke mogu samo sporadično naći. Iz tog razloga je i zaraženost bakterijom koja izaziva Lajmsku bolest mnogo manja nego u prolećnim mesecima. Ove jeseni je jedino uzorak iz Кošutnjaka bio pozitivan na bakteriju izazivača Lajmske bolesti - kaže za Telegraf.rs dr sci. biologije Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju.

Preporučujemo

On navodi da su u šumama u okolini Beograda iz godine u godinu prisutni krpelji koji su zaraženi Lajmskom bolešću.

- To su Lipovička, Bojčinska, Topčider, Trešnja, Avala i Košutnjak - kaže Aleksić.

Prema njegovim rečima, aktivnost krpelja će sa dolaskom jesenjih niskih temperature prestati, a obnoviće se kada temperatura poraste iznad 7 stepeni Celzijusovih.

Dr Aleksić kaže da svako ko primeti krpelja na sebi, da ga ne dira, već preporučuje da ga skine medicinsko osoblje u zdravstvenoj ambulanti.

- Ne preporučuje se samostalno skidanje krpelja narodnim metodama kao što su su mazanje kremama, alkoholom, benzinom…, pošto krpelj može tada povratiti sadržaj svog želuca koji može sadržati bakteriju ukoliko je krpelj njome inficiran - upozorava naš sagovornik.

Ubod krpelja je, inače, kako su ranije objasnili u Savetovalištu za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, bezbolan.

- Najčešće se ne oseti što mu omogućava da ostane zakačen na koži više dana -  kažu u Savetovalištu i objašnjavaju kako je moguće sprečiti infekciju:

- Krpelja treba izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije. Skidanje treba obaviti stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, čistom pincetom koja je prethodno dezinfikovana alkoholom. Pre odstranjivanja krpelja, ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva – eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte... Ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti.

U savetovalištu su istakli za naš portal da je odstranjivanje krpelja iz kože najsigurnije u zdravstvenoj ustanovi - ambulanti, domu zdravlja, odeljenju za kožne bolesti...

- Krpelj se uhvati pincetom što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela. Pinceta se najpre malo povuče na gore, koliko je dovoljno da se krpelj podigne od kože, a zatim polako izvlači iz kože. Posle odstranjivanja krpelja ubodno mesto na koži treba dezinfikovati. Ukoliko ste sami pokušali da odstranite krpelja i u tome niste uspeli u celosti, ne pokušavajte da odstranite preostali deo već se obavezno obratite lekaru -  kažu u Savetovalištu.

Navode da posle uboda krpelja treba pratiti zdravstveno stanje i ići na redovne kontrole. Sprovodi se u trajanju od 3 meseca. Kontrolne preglede obavljati jednom mesečno - kod ordinirajućeg lekara ili u Savetovalištu za lajmsku bolest.

Prepoznavanje prvih znakova lajmske bolesti

Pojava karakterističnog crvenila kože na mestu uboda krpelja - erythema migrans, uz moguću pojavu opštih simptoma i znakova infekcije, mogu da ukažu na nju.

- Ti znakovi su povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, uvećane lokalne limfne žlezde. Izuzetno je važno početi sa lečenjem što pre primenom pravilne terapije pod kontrolom ordinirajućeg lekara, dermatologa ili infektologa. Lekaru je neophodno obratiti se i ako neko ima nejasne simptome i znake posle uboda krpelja -  kažu u Saveovalištu za lajmsku bolest u gradskom Zavodu za javno zdravlje.

Prema podacima Savetovališta za lajmsku bolest Gradskog zavoda za javno zdravlje, koje je otvoreno 1987. godine, do kraja 2017. godine od ove bolesti obolelo je skoro 6.400 stanovnika Beograda. Karakteristično crvenilo na mestu uboda krpelja (Erythema migrans) imalo je oko 78 odsto obolelih. Bolest se završila u prvom stadijumu u 68,8 odsto, a razvoj drugog i trećeg stadijuma je utvrđen u 20,1 i 4,3 odsto obolelih.

Asimptomatsku infekciju imalo je 6,8 odsto osoba. Među obolelima drugog i trećeg stadijuma podjednako su učestala oštećenja zglobova i nervnog sistema, a najmanje srca.

Preporuke Zavoda za biocidu za zaštitu od krpelja

- Nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja, jer se tako krpelji mogu lakše uočiti.

- Pokriti glavu šeširom, kačketom, maramom...

- Nositi zatvorenu obuću, uvući nogavice u čarape.

- Izbegavati šetnju, posebno bosih nogu kroz visoku travu, žbunje, neuređene zelene površine.

- Izbegavati ležanje na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama.

- Koristiti repelente (treba znati da oni ne pružaju 100% zaštitu).

- Pri povratku iz šetnje po prirodi obavezno je temeljno prekontrolisati kožu, naročito one delove tela na kojima je koža nežnija tj. krpeljima lakša za ubadanje.

- Ukoliko se i pored primenjenih mera opreznosti primeti krpelj na telu, neophodno je javiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi radi uklanjanja.

- Ne preporučuje se korišćenje bilo kakvih preparata i narodnih saveta za uklanjanje krpelja (ulje, aceton, benzin, lak za nokte, krema...)

- Potrebno je adekvatno održavanje dvorišnih površina u ličnom vlasništvu.

(Telegraf.rs)