Beograd je "toplotno ostrvo": Grašci znoja i leti i ujesen, zima manje steže, nije sve u klimatskim promenama
Kada bi se ustalila zima kakva je bila prošle, ali i većine prethodnih godina, komotno bi u Beogradu mogle da rastu palme i kaktusi. Ako uzmemo u obzir efekat "toplotnog ostrva", tj- činjenicu da je u srcu grada uvek, a naročito tokom suvih dana toplije nego na periferiji, možemo (doduše slikovito) reći da je Beograd i pravo tropsko ostrvo.
I prosečna temperatura vazduha raste iz godine u godinu.
Pa ipak, očekuje nas nekad i led, dok (još uvek) na prste mogu da se izbroje svi dani u kojima je temperatura prešla 40. stepen Celzijusa, otkad postoje merenja.
Zašto je Beograd uvek malo topliji od svoje okoline - Pazove, Opova, a naročito Mladenovca i Sopota?
To je efekat izražen i zimi i leti, ali najviše ga osetimo kad krenu tropske noći... A bude ih i 40-50 godišnje. Poslednjih decenija sve ih je više.
Tropska noć znači da temperatura ne spada ispod 20 stepeni, ali letos smo jednu noć probdili na +30 stepeni, spavao je samo ko je mogao!
Toplotno ostrvo je pojava gde gradska, odnosno urbana područja imaju više temperature u poređenju sa ruralnim ili prirodnim okruženjem. Uzrok tome je promena zemljišnog pokrivača i izgrađene sredine: urbane sredine se ponašaju kao sakupljači toplote, posebno u letnjim periodima a tokom noći i jutra u zimskom delu, što ima različite posledice.
Toplotna ostrva javljaju se u svim svetskim metropalama, a u Srbiji je dejstvo ovog fenomena najizraženije u Beogradu, kao našoj najvećoj gradskoj sredini, ali se u manjem obliku javlja i u drugim većim urbanim sredinama.
Beograd je ogromna gradska sredina, a ogromna površina je pod betonom, pri čemu je već odavno izmenjeno prirodno okruženje, a na dodatnu promenu utiču i građevine.
Toplotno ostrvo direktno je povezano s delovanjem čoveka, jer je nastankom urbanog područja došlo do promene prirodnog okruženja.
Efekat se najviše ispoljava tokom mirnih i stabilnih dana, odnosno, pri anticiklonalnom vremenu.
Dakle, tokom tih dana nema padavina, nebo je uglavnom bez oblaka, vetar je slab, ali je izražena temperaturna razlika između urbanog i ruralnog područja.
Tokom letnjih meseci u zoni topolotnog ostrva je toplije u odnosu na obodni i ruralni deo, a nekada ta temperaturna razlika može biti i po dva stepena.
Betonske džungle
Naše "tropsko ostrvo" još nema džungli, osim onih, betonskih. A tamo je i najtoplije: Novi Beograd i Stari grad. Lakše se diše na primer, u višim delovima Voždovca i Zvezdare.
Avala je, zato, spas. Tamo gde raste nadmorska visina, ali i područje posraje ruralnije, broj tropskih noći značajno pada i poslednjih godina ih je manje od 10.
U letnjem delu godine beton koji se tokom dana jako zagreva i ne stigne noću da se ohladi.
U zimskom delu godine toplotno ostrvo je, takođe, izraženo, uglavnom pri mirnim danima.
Tokom zime grad dodatno zagreva - grejanje: ložionice, izduvni gasovi rasipaju toplotnu energiju i u atmosferu i stoga je temperaturna razlika između centra i oboda grada je znatno viša nego u toplijem delu godine.
Tokom zimskih meseci ta razlika između centra i oboda grada može biti i viša od pet stepeni, neretko i 10 stepeni, naročito kada obodni deo grada bude prekriven celodnevnom maglom, a centar grada bude obasjan suncem.
Toplotna ostrva mogu da dovedu i do povećanje padavina, jer je zbog jačeg zagravanja, više vlage u vazduhu. Toplotno ostrvo zbog jakog zagrevanja lokalno u letnjem delu godine može da dovede i do intenziviranje pljuskovitih padavina i grmljavinskih oluja i nepogoda.
Sve izraženije promene
Poslednjih godina naročito je prisutan porast temperatura na godišnjem nivou. Ta promena je i više nego vidljiva u odnosu na period od pre 30-40, a naročito u odnosu na period od pre 50 godina.
Ova promena je nastala kako zbog napomenutog toplotnog ostrva, tako i zbog sve izraženijih klimatskih promena.
Poslednjih godina srednja godišnja temperatura neretko je viša i za dva stepena u odnosu na period od pre 50 i više godina, a za stepen i po u odnosu na period prethodnih 30 ak godina.
Poslednjih godina napomenute promene dovele su do sve većih broja tropskih dana i noći, dok je u zimskom delu godine umanjen broj mraznih i ledenih dana, a neretko je i sneg sve ređa pojava ili se javlja u delu godine kada nije uobičajena pojava, kao što je bi o slučaj tokom ovogodišnjeg aprila, kada je u Beogradu pao rekordni sneg.
Ovaj porast nastaviće se i narednih godina i decenija, a sve te promene mogle bi da dovedu do ekstremnih pojava i naglih prelaza između tih pojava (suša, urbanih poplava, grmljavinskih oluja i drugih nepogoda).
(Telegraf.rs)
Video: Ovako izgledaju ulice Beograda po najvrelijem danu ove godine
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
🏡🏡🏡🏡🏡
U Bg nema drveca,sve sam beton
Podelite komentar
Rada
Pa činjenica je da realno možemo palme da krenemo da sadimo po celom gradu. Za kraj oktobra je prosek od 12 do 15 stepeni, a ne 25-30 koliko će biti narednih dana i kako je bilo pre par dana. Pre nekoliko decenija, miholjsko leto nije bila pojava koja se beležila svake godine. Ja sam rođena 23.10. i sećam se da sam uvek kao mlađa rođendan slavila u dugačkim rukavima i skoro uvek smo morali da ložimo šporet. Zadnjih godina, ventilator ne sklanjam do polovine novembra.
Podelite komentar
Ma samo
Da je na vodi.🤮🤮🤮
Podelite komentar