Beograd je "toplotno ostrvo": Grašci znoja i leti i ujesen, zima manje steže, nije sve u klimatskim promenama

Ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Kada bi se ustalila zima kakva je bila prošle, ali i većine prethodnih godina, komotno bi u Beogradu mogle da rastu palme i kaktusi. Ako uzmemo u obzir efekat "toplotnog ostrva", tj- činjenicu da je u srcu grada uvek, a naročito tokom suvih dana toplije nego na periferiji, možemo (doduše slikovito) reći da je Beograd i pravo tropsko ostrvo.

I prosečna temperatura vazduha raste iz godine u godinu.

Preporučujemo

Pa ipak, očekuje nas nekad i led, dok (još uvek) na prste mogu da se izbroje svi dani u kojima je temperatura prešla 40. stepen Celzijusa, otkad postoje merenja.

Zašto je Beograd uvek malo topliji od svoje okoline - Pazove, Opova, a naročito Mladenovca i Sopota? 

To je efekat izražen i zimi i leti, ali najviše ga osetimo kad krenu tropske noći... A bude ih i 40-50 godišnje. Poslednjih decenija sve ih je više.

Tropska noć znači da temperatura ne spada ispod 20 stepeni, ali letos smo jednu noć probdili na +30 stepeni, spavao je samo ko je mogao!

Toplotno ostrvo je pojava gde gradska, odnosno urbana područja imaju više temperature u poređenju sa ruralnim ili prirodnim okruženjem. Uzrok tome je promena zemljišnog pokrivača i izgrađene sredine: urbane sredine se ponašaju kao sakupljači toplote, posebno u letnjim periodima a tokom noći i jutra u zimskom delu, što ima različite posledice.

Toplotna ostrva javljaju se u svim svetskim metropalama, a u Srbiji je dejstvo ovog fenomena najizraženije u Beogradu, kao našoj najvećoj gradskoj sredini, ali se u manjem obliku javlja i u drugim većim urbanim sredinama.

Beograd je ogromna gradska sredina, a ogromna površina je pod betonom, pri čemu je već odavno izmenjeno prirodno okruženje, a na dodatnu promenu utiču i građevine.

Toplotno ostrvo direktno je povezano s delovanjem čoveka, jer je nastankom urbanog područja došlo do promene prirodnog okruženja.

Efekat se najviše ispoljava tokom mirnih i stabilnih dana, odnosno, pri anticiklonalnom vremenu.

Dakle, tokom tih dana nema padavina, nebo je uglavnom bez oblaka, vetar je slab, ali je izražena temperaturna razlika između urbanog i ruralnog područja.

Tokom letnjih meseci u zoni topolotnog ostrva je toplije u odnosu na obodni i ruralni deo, a nekada ta temperaturna razlika može biti i po dva stepena.

Betonske džungle

Naše "tropsko ostrvo" još nema džungli, osim onih, betonskih. A tamo je i najtoplije: Novi Beograd i Stari grad. Lakše se diše na primer, u višim delovima Voždovca i Zvezdare.

Avala je, zato, spas. Tamo gde raste nadmorska visina, ali i područje posraje ruralnije, broj tropskih noći značajno pada i poslednjih godina ih je manje od 10.

U letnjem delu godine beton koji se tokom dana jako zagreva i ne stigne noću da se ohladi.

U zimskom delu godine toplotno ostrvo je, takođe, izraženo, uglavnom pri mirnim danima.

Tokom zime grad dodatno zagreva - grejanje: ložionice, izduvni gasovi rasipaju toplotnu energiju i u atmosferu i stoga je temperaturna razlika između centra i oboda grada je znatno viša nego u toplijem delu godine.

Tokom zimskih meseci ta razlika između centra i oboda grada može biti i viša od pet stepeni, neretko i 10 stepeni, naročito kada obodni deo grada bude prekriven celodnevnom maglom, a centar grada bude obasjan suncem.

Toplotna ostrva mogu da dovedu i do povećanje padavina, jer je zbog jačeg zagravanja, više vlage u vazduhu. Toplotno ostrvo zbog jakog zagrevanja lokalno u letnjem delu godine može da dovede i do intenziviranje pljuskovitih padavina i grmljavinskih oluja i nepogoda.

Sve izraženije promene

Poslednjih godina naročito je prisutan porast temperatura na godišnjem nivou. Ta promena je i više nego vidljiva u odnosu na period od pre 30-40, a naročito u odnosu na period od pre 50 godina.

Ova promena je nastala kako zbog napomenutog toplotnog ostrva, tako i zbog sve izraženijih klimatskih promena.

Poslednjih godina srednja godišnja temperatura neretko je viša i za dva stepena u odnosu na period od pre 50 i više godina, a za stepen i po u odnosu na period prethodnih 30 ak godina.

Poslednjih godina napomenute promene dovele su do sve većih broja tropskih dana i noći, dok je u zimskom delu godine umanjen broj mraznih i ledenih dana, a neretko je i sneg sve ređa pojava ili se javlja u delu godine kada nije uobičajena pojava, kao što je bi o slučaj tokom ovogodišnjeg aprila, kada je u Beogradu pao rekordni sneg.

Ovaj porast nastaviće se i narednih godina i decenija, a sve te promene mogle bi da dovedu do ekstremnih pojava i naglih prelaza između tih pojava (suša, urbanih poplava, grmljavinskih oluja i drugih nepogoda).

(Telegraf.rs)