Lija je juče iznenadila Dorćolce: Ovo su prirodne oaze iz kojih se zverke iskradaju, pa špartaju asfaltom

Beograd je na pragu divljine i, srećom, okružen prirodnim oazama, pa i bića iz šume katkad zalutaju njegovim ulicama. Tako je bilo i juče, kada je Dorćolom prošetala lisica, i to ne njegovim obodom, već baš kod Crkve Svetog Aleksandra Nevskog.

Čovek je osvojio stanište životinja, pa i ne treba da nas čudi kada ih ugledamo na obodu grada, priča nam direktor "Veterine Beograd" Budimir Grubić.

Kad je potrebna pomoć u hvatanju i vraćanju u prirodno stanište, ekipe ovog preduzeća su spremne da pomognu.

Preciznu evidenciju vodili su o zmijama - od početka godine uhvaćeno ih je 116. I to je relativno mali broj, što znači da im ova godina nije godila, bar kada je u pitanju brojnost vrste.

Zmije migolje u blizini reka i malo dalje, ako ih privuče hrana. Čak i strogi centar grada dovoljno je blizu reka, a podrumi obiluju glodarima kojima se zmije hrane. Tako nastaje "sudar" zmija i ljudi, neka vrsta deljenja staništa, a prevaga uz pomoć "Zoohigijene" , ide u korist ljudi.

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 A post shared by MOJ BEOGRAD (@moj_beo_grad_)

Zmije koje žive u Beogradu bezopasne su, a nisu beskorisne. Pacovi i miševi ostaju tu gde su, sve dok ih ne suzbijemo otrovom.

Tamo gde prestaje šuma, počinje asfalt, a još ima hrane u izobilju, srešćete - lisice. Malo po malo, ove lukave životinje ulaze i u grad, ali nije im cilj da budu viđene, već da pokupe ostatke hrane i brže-bolje se vrate svojoj "kući".

Bojčinska i Lipovička, kao i Kaluđerička šuma njihovo su prostranstvo. Viđane su i na Dedinju, koje je, opet, "ukradeno" od prirode i okruženo gradskiim šumama, slično kao i naselje Veljko Vlahović.

Malo drugačija priča je sa divljim svinjama. Ne idu one u grad, sem kad ih muka ne natera. A muka je velika poplava njihovog prirodnog staništa - Velikog Ratnog Ostrva. Tada one zaplivaju i završe na Novom Beogradu ili Starom gradu.

Ove godine je "Veterina", tako, spasla jednu krmaču i njeno prase. Tj. spasla je ljude, za koje ova vrsta može biti opasna, za razliku od lisica i zmija, a životinje odvela na sigurno i njima ugodno mesto.

U široj okolini Beograda, oko Lazarevca i Mladenovca moguće je sresti čagalje ili šakale. To su divlji psi, opasni po domaće životinje, ali, kako napominje direktor Grubić, oni nemaju veze s vukovima. Vukovi ni ne prilaze naseljenim područjima.

(Telegraf.rs)