7 najiritantnijih tipova putnika u beogradskom prevozu

Od "zone napetosti" u gradskom prevozu lako se stiže do "zone konflikta". Autobusi su mesto gde je potrebna naročita tolerancija. Ali... da li baš uvek treba "ćutati i trpeti" zarad "mira" i dozvoliti da u okrilju tolerncije procveta bahatost, osionost i nepoštovanje?

Ovo su primeri koji "pogađaju" pravo u živac, najiritantniji putnici u gradskom prevozu u Beogradu.

"'Alo...!"

Svi koristimo mobilne telefone i odgovaramo na hitne pozive. Ali, dobro vam je poznat onaj tip ljudi koji prekraćuje vožnju dugim razgovorima u kojima sagovornik kao da nikada ni ne dolazi do reči. Saznaćete kakav je toj osobi šef, koja koleginica joj je stala na žulj, slušaćete priče o nekim nepoznatim ljudima...

Najgore je kad se ta osoba, koja razgovara telefonom, odjednom rasrdi, pa kreće da rešava probleme, sprovodi pravdu i čita lekcije iz sedišta autobusa.

Mesta za duhove

Tačno je da su autobusi često puni, ali nekad je to samo "optička varka".

Na primer, svi dobro znamo kako izgleda kada se čini da ni igla više ne može da stane, a zapravo gužva je samo kod vrata. Između redova vlada "promaja".

Tad kreću oni besni povici "pomerite se", a na uzvike iz te mase kod vrata, putnici u sredini tek stidljivo naprave neki korak, okrenu glavu, merkaju se, promeškolje i nastavljaju da se "šire".

Ali, postoji i ona situacija kada se gužva u autobusu pravi, iako ima slobodnih mesta.

Naši ljudi vole da sačuvaju jedno mesto do prozora za "duhove", da na njega postave stvari ili, pak, da iskoriste susedno mesto da protegnu noge.

Pomeriće se oni, ali ne dok im jasno i rečima ne stavite do znanja da biste i vi seli.

A onda se provlačite pored njihovih nogu, jer se, po pravilu, oni ne pomeraju na to "zabranjeno" mesto.

Smeh do suza

Možda ovo i nije za osudu, bolje je da se mladi smeju nego da pilje u telefone. Ali, ova pojava nekad se izmakne kontroli.

Tinejdžeri u grupama počinju da se smeju, glasno pričaju i oponašaju razne ljude, zvuke i pojave. Oni se potpuno "isključe iz realnosti" ignorišući činjenicu da autobus nije samo za njih.

Foto: Nikola Tomić

Trpezarija

Ima i onih koji su nestrpljivi s hranom, pa fino doručkuju u prevozu.

Problem nije toliki kada je hrana koliko-toliko prikladna - suva i fino zamotana.

Ali, kad u autobus uđete sa picom koja se savija na masnom papiru i s koje curi kečap, pljeskavicom koja "zjapi" i širi miris luka ili burekom koji ne može da prođe bez jogurta, postajete već izvor neprijatnosti.

Oni ispred i iza vas samo mole boga da ne bude naglog kočenja.

Dežurni kod vrata

Ima onih putnika koji se voze na dužim relacijama, ali baš vole da stoje kod vrata.

Pa kad vi želite da izađete, niste sigurni da li da ih obiđete, pitate da li silaze ili sačekate da oni vas primete. Ovo poslednje je najgora opcija - ne samo da se neće pomeriti , već je velika šansa da se s njima sudarite ili ih bar očešete praveći onaj široki luk ubrzanim korakom, dok se vrata još ne zatovore.

Znatiželjni

Ima i onih koji u prevozu traže društvo i samo čekaju priliku da se s vama ispričaju, saznaju nešto o vašem poslu, navikama, porodici, poreklu...

Takvi će vas "startovati" i kada ćutite, ali sigurno upadate u zamku ako im se kulturno obratite.

Na primer, kažete "Izvolite, prođite, sedite".

Tegljači

Svašta trpi jedan autobus, u smislu - tereta. Kojekakve torbe i kese ponekad su nužno zlo, naročito ako se vozite pored neke velike pijace.

Veći je problem kad treba prevesti neki kućni aparat ili, čak, građevinski materijal!

Stolarija, kada, lajsne od 4-5 metara, sve to može lepo da stane u bus.

Naravno, uvek ima i onih koji se umore od vožnje biciklom ili trotinetom, pa iskoriste prevoz da skrate put, sa sve svojim vozilom u rukama.

(Telegraf.rs)